O ratarskim radovima u martu: U TOKU PRIPREME PRED SETVU KUKURUZA

Mart je mesec kada se radovi u poljoprivredi intenziviraju. U punom jeku je prihrana strnih žita, lucerke i ostalog krmnog bilja, a počinju i pripreme za najvažniji prolećni posao – setvu kukuruza.

67
O ratarskim radovima u martu U TOKU PRIPREME PRED SETVU KUKURUZA

Poljoprivrednici koji su se odučili za setvu jarih okopavina i krmnog bilja, u ovom periodu neophodno je da uzoru obradive površine ako to nisu obavili u jesen ili tokom zime, a na već uzoranim njivama trebalo bi odraditi blagovremenu predsetvenu pripremu zemljišta.

Stručnjak za ratarstvo iz lozničke Poljoprivredne savetodavne i stručne službe „Poljosavet“ Dušan Despotović rekao je za „Loznički nedeljnik“ da sa predsetvenom pripremom treba uneti i deo mineralnih hraniva kako bi se ona ravnomerno rasporedila u svim slojevima zemljišta.

Kako je objasnio, unošenje hraniva radi se po potrebama useva na osnovu agrohemijske analize zemljišta. Osnovna hraniva se unose u jesenjem periodu kako bi se do vegetacije prevela u oblike koje biljka može da usvoji.

– Do sada je trebalo da ratari u zemljište unesu dve trećine potrebnog azota i sav fosfor i kalijum, a na proleće u predsetvenoj pripremi se unosi ostatak azota, jer unošenje svih količina NPK hraniva u proleće za kukuruz ne opravdava proizvodnju – naglasio je Despotović.

On je naveo da se to može raditi samo u slučaju da se seje silažni kukuruz u ranijim rokovima setve i ako nakon njega planirate zasnivati lucerište. U svim ostalim slučajevima treba izostaviti upotrebe osnovnih hraniva u proleće.

– I za soju važi isto pravilo kao i za kukuruz, s tim što se kod nje sva hraniva unose isključivo u jesen. Soji azot nije potreban u toku vegetacije, jer ga ona sama vezuje u simbiozi sa bakterijama na korenu – naglasio je stručnjak.

Prema njegovim rečima, predsetvena priprema zemljišta veoma je važna za gajenu biljku, jer njome postižemo tvrdu posteljicu i mek pokrivač za seme, a lako pristupačna hraniva moramo semenu obezbediti u svim slojevima zemljišta.

– To je razlog zašto ratarima preporučujemo da u predsetvenoj pripremi unesu jednu do dve trećine potrebnog azota na osnovu planiranog prinosa kako bi se hraniva rasporedila u sloju od petnaestak centimetara – objasnio je on.

Hraniva unesena u jesen nalaze se u sloju od 20 do 60 centimetara, čime se obezbeđuje pravilna i ravnomerna ishrana biljaka u toku vegetacije. Despotović je istakao i da se u toku same setve moraju ispoštovati i neka osnovna pravila.

– Od vremenskih prilika zavisi kada će setva početi. Pre svega zemljište u sloju od desetak centimetara mora imati temperaturu od sedam do dvanaest stepeni. Za lucerku je dovoljno sedam, ali za okopavine temperatura mora biti i veća od dvanaest stepeni – rekao je stručnjak.

Kako je precizirao, ukoliko se seje sejalicama, setvena norma za lucerku ne treba da prelazi 14 do 17 kilograma po hektaru deklarisanog semena, a kod kukuruza se mora ispoštovati setvena norma data za kupljeni hibrid od strane proizvođača.

– Zavisno od preduseva i očekivanih štetočina, proizvođači mogu koristiti i zaprašeno seme kukuruza i savetuje se da se obavezno seje deklarisano seme i ono koje ima potrebnu klijavost, jer je to jedna od garancija stabilnog prinosa – naveo je Despotović.

SETVA U HLADNU ZEMLJU ODLAŽE NICANJE SEMENA

Seme posejano u hladnu zemlju dugo bubri i klija, a niče otežano. Takvo seme brzo oboli, a ako posle setve bude i više padavina, seme sigurno propada.

ISPOŠTOVATI GUSTINU SETVE

Zavisno od grupe zrenja, setvena norma kukuruza kreće se od 45.000 do 75.000 biljaka po hektaru, što je razmak od 19 do 31 centimetar u redu.