POLJOPRIVREDA: O tehnološkim novinama u stočarstvu

Dosadašnji rad na selekciji u našoj zemlji nije ostvario željene rezultate i zato se javila potreba za promenom. Kvalitetan genetski materijal preduslov je za efikasnu proizvodnju mleka, a genomskom selekcijom veoma brzo dolazimo do željenih rezultata.

45

Genomska selekcija goveda prvi put je u Srbiji urađena pre nešto više od godinu dana i s obzirom na to da tehnologija DNK analize do sada nije bila opšteprihvaćena u našoj zemlji, savetodavci iz poljoprivrednih savetodavnih stručnih službi (PSSS) imali su priliku da se nedavno bolje upoznaju sa ovim načinom odabira grla.

Gordana Vujaklija, stručnjak za stočarstvo iz lozničke PSSS, rekla je za „Loznički nedeljnik“ da je praktični deo te obuke obavljen na jednoj od najuspešnijih farmi kod nas, gde se postiže mlečnost po grlu od 10.000 litara, a na kojoj se sprovodi genomska selekcija.

– Na farmi u Petrovčiću obučena lica su nam pokazivala na koji način se uzimaju uzorci i kako se sprovodi njihova dalja priprema i identifikacija za DNK analizu, na kojima će kasnije biti urađena genomska kontrola – dodala je ona.

Prema njenim rečima, uzorci su u stvari nekoliko dlaka uzetih sa korena repa teleta koje se šalju na analizu u Kanadu, Nemačku ili Ameriku, a cena uzorka koštaće oko 45 dolara. U Srbiji za sada nema mogućnosti testiranja uzoraka.

Vujaklija je navela da je zadatak savetodavaca da farmerima u narednom periodu predoče značaj genomske selekcije, jer se na veoma jednostavan način mogu dobiti podaci o potencijalu grla na osnovu kojih proizvođač donosi odluku da grlo želi da zadrži ili ne.

Genomska selekcija, kako je objasnila, daje tačnost rezultata i do 99 odsto, a stočar odmah nakon zalučenja ženske teladi zna sa kakvim potencijalom raspolaže i da li će sa datim grlom ostvariti željenu mlečnost ili ga usmeriti na drugu proizvodnju.

– Proizvodnja mleka po grlu u Srbiji nije na zavidnom nivou i na tom polju uvek ima prostora za rad i napredovanje. Ukoliko želimo da se uključimo u trku na evropskom tržištu, moramo proizvoditi veće količine, ali i kvalitetnije mleko – naglasila je Vujaklija.

Kako je ukazala, najveći problem u mlečnom govedarstvu kod nas je korišćenje kombinovanih rasa, a čak 90 odsto goveda u Srbiji su simentalci, šareno domaće goveče, koje nema veliki mlečni potencijal pa se na godišnjem nivou ostvari nizak prosek od 6000 litara mleka po grlu.

– Cilj nam je da naše muzne krave daju bar 10.000 litara mleka, a podatak da se u Kanadi prosečna mlečnost kreće oko 20.000 litara pokazuje kakav je posao pred nama i kakva nam je konkurencija. Zato je glavni zadatak savetodavaca da svojim znanjem pomognu stočarima da ostvare što bolje rezultate – objasnila je ona.