Ishrana pšenice: AZOT NAJZNAČAJNIJI FAKTOR PRINOSA

Da bi se ostvario dobar kvalitet, visok i stabilan prinos pšenice, prvu prihranu obaviti već u kasnu zimu ili rano proleće, a drugu u fazi intenzivnog porasta stabla. Potrebe za azotom najlakše i najpreciznije odrediti agrohemijskom analizom zemljišta.

29
Ishrana pšenice AZOT NAJZNAČAJNIJI FAKOR PRINOSA

Azot pripada grupi elemenata neophodnih za rast i razvoj živih organizama i u zemljištu se nalazi u nekoliko oblika, a pre svega kao rastvorljivi mineralni oblik – amonijačni, nitratni i nitritni.

Milica Popadić, stručnjak za ratarstvo iz lozničke Poljoprivredne savetodavne i stručne službe „Poljosavet“, rekla je za „Loznički nedeljnik“ da količine azota koje se unesu u zemljište, a biljke ga ne iskoriste, bivaju „zarobljene“ od strane mikroorganizama i zato je, kako je ukazala, neophodno da se đubrenje azotnim đubrivima shvati krajnje ozbiljno.

– Đubrenje treba usmeriti ka postizanju stabilnih i visokih prinosa uz racionalnu potrošnju đubriva i očuvanje prirodnih resursa. Pšenica najviše usvaja azot, a istraživanja kažu da je za formiranje jedne tone zrna pšenice potrebno 25 kilograma azota – objasnila je Popadićeva.

Ona je dodala da se u slučaju nedostatka azota biljke pšenice slabije bokore, imaju kraći klas, koren se izdužuje i ne grana se, biljke su tanje i niže, a skraćuje se i period porasta listova i dužina njihove fiziološke aktivnosti.

– Nedostatak azota najlakše je uočljiv na starijem lišću koje poprima žućkastu boju i postepeno se suši. Međutim, kao što je za biljke nepovoljan manjak azota u zemljištu, tako i suviše ovog elementa utiče na produktivnost biljke – navela je Popadićeva.

Milica Popadić
Milica Popadić. Foto: Lotel Media Group

Prema njenim rečima, prekomerna ishrana azotom podstiče vegetativni rast, usled čega biljke postaju suviše bujne, a biljna tkiva sunđerasta i meka, što dovodi do lakšeg poleganja useva i napada biljnih bolesti.

– Zato je prihranjivanje pšenice jako važna agrotehnička mera, koja ima veliki uticaj na prinos koji će se ostvariti. Pravilna ishrana naročito je značajna u fazi bokorenja i vlatanja, kada se i formira broj klasaka i cvetova u klascima – precizirala je ona.

Kako je naglasila, vreme prvog prihranjivanja zavisi od vrste mineralnog đubriva, a ukoliko se koristi urea, prihranu treba obaviti nešto ranije, tokom prvih dvadeset dana februara, ali i to zavisi od vremenskih prilika i stanja useva.

– Primena amonijum-nitrata preporučuje se za početak marta, ali u oba slučaja treba voditi računa o vremenskim prilikama u doba prihranjivanja, jer stanje zemljišta treba da omogući ulazak mehanizacije na parcelu, a potrebna je i određena količina padavina, koja bi obezbedila da đubrivo dospe u zonu korenovog sistema u vreme vegetacije – rekla je Popadićeva.

Za postizanje dobrog kvaliteta, visokih i stabilnih prinosa, Popadićeva savetuje proizvođače da prvo prihranjivanje obave već u kasnu zimu ili rano proleće, po pravilu ne pre 15. februara, a drugo u fazi intenzivnog rasta stabla do pojave klasa.

– Prva prihrana utiče na visinu prinosa i tada se mogu koristiti đubriva urea, AN i KAN, a drugo prihranjivanje utiče na kvalitet useva. Koju ćemo količinu uneti, zavisi od razvoja pšenice, ali nikako ne koristiti ureu, nego isključivo AN i KAN – precizirala je ona.

Potrebe za azotom se najlakše i najpreciznije određuju agrohemijskom analizom zemljišta, a Popadićeva je podsetila da se ta provera može uraditi u lozničkom „Poljosavetu“.

– Kontrola plodnosti zemljišta za sada je besplatna za registrovana gazdinstva koja se nalaze u aktivnom statusu. Potrebno je samo da poljoprivrednici u našoj službi podnesu zahtev. Pravo imaju parcele od prve do pete klase u vlasništvu gazdinstva i treba u katastru da budu prijavljene kao njive, livade i voćnjaci veći od 10 ari – zaključila je Popadićeva.

JUTARNJA PRIHRANA

Tokom zime zemlja je vlažna, pa bi prihranjivanje trebalo obaviti u ranim jutarnjim časovima, kada je zemljište zamrznuto, da bi traktor mogao bez problema da ide po površini bez bojazni da će naneti bilo kakvu štetu pšenici.

POTREBNO 80 KILOGRAMA AZOTA

U prvoj i drugoj prihrani biljci treba obezbediti oko 80 kilograma azota. Izraženo u količini đubriva, to je oko 180 kilograma po hektaru uree (46% azota), 250 kilograma po hektaru AN đubriva (33% azota) ili 300 kilograma po hektaru ako ga unosimo u obliku KAN.