O radovima u voćnjacima: ZIMSKA REZIDBA OSNOV DOBRE RODNOSTI

Zimska rezidba voća može se obavljati od opadanja lišća, pa sve do početka vegetacije, čime se kontroliše rodnost biljaka i sprečava alternativno rađanje. Rezidba obavezna mera, bilo da se bavite intenzivnom proizvodnjom ili imate par voćaka na okućnici.

48
O radovima u voćnjacima ZIMSKA REZIDBA OSNOV DOBRE RODNOSTI

Rezidba je neophodna pomotehnička mera kojom se pre svega formira uzgojni oblik voćke i taj postupak obavlja se neposredno posle sadnje i naredne tri do četiri godine, a nakon formiranja uzgojnog oblika sprovodi se takozvana rezidba na rodnost.

– Održavanjem pravilnog odnosa između vegetativne i generativne mase omogućavamo biljkama da svake godine donose prinos i rod i to je glavni značaj rezidbe – rekla je za „Loznički nedeljnik“ inženjerka za voćarstvo iz lozničkog „Poljosaveta“ Zlatica Krsmanović.

Prema njenim rečima, najčešća greška koju proizvođači prave je da nakon sadnje u prvoj godini rezidbu uopšte ne sprovode, a posledice su ogromne – za njihovo ispravljanje potrebne su dve i više godina, a veoma često se i ne mogu ispraviti.

– Ukoliko ste obavili jesenju sadnju, rezidbu ne sprovodite odmah. Idealno bi bilo sačekati početak vegetacije, a najbolje je u periodu bubrenja pupoljka. Gde ćete prekratiti sadnicu, zavisi od oblika krune, sistema gajenja, a nekad i od sorte – preporučila je Krsmanovićeva.

Ona je objasnila da ukoliko želimo formirati nižu krošnju, kako bismo lakše ubirali plodove, sadnicu treba prekratiti na 60 centimetra, i to tako što rez izvodimo iznad zdravog pupoljka, ali u suprotnom smeru od njega, kako bismo sprečili slivanje vode i mogući napad bolesti.

Zlatica Krsmanović
Zlatica Krsmanović. Foto: Lotel Media Group

– Naredne vegetacije, iz ostavljenog pupoljka formiraće se grana koja će biti vođica buduće krošnje, a iz ostalih pupoljaka možemo formirati grane koje će donositi rod, s tim što bi najbolje bilo da razmak između njih bude oko deset centimetara i da budu spiralno raspoređene – navela je ona.

Kako je ukazala, raspored grana jako je bitan, jer svim pupoljcima moramo obezbediti dovoljno sunčeve svetlosti i dobru provetrenost, kako bi imali idealne uslove za rast i razvoj, a posebno je bitan njihov položaj u kruni.

– U toku vegetacije veoma često se dešava da nove grančice rastu vertikalno i u tom slučaju treba ih povijati da bi ugao rasta bio približno 90 stepeni, što bi bilo idealno – rekla je Krsmanovićeva.

– Što je ugao manji, iz te graničice se formira samo vegetativna masa, a njihovim povijanjem u horizontalni položaj iniciramo pojavu, čak i u prvoj godini, prevremenih rodnih grančica koje će već naredne godine dati rod – dodala je ona.

Njen savet voćarima je da u prvim godinama nakon sadnje obavljaju što blažu zimsku rezidbu, obaveznu letnju rezidbu i da povijaju grane, da bi nakon treće ili četvrte godine imali normalno formiranu krunu i mogli bez problema da obavljaju rezidbu na rodnost narednih godina.

– Ukoliko je rezidba obavljena pravilno u prvim godinama, kasnije neće biti problema i mnogo lakše će se održavati rodnost. Treba se pridržavati nekih osnovnih pravila, pre svega ukloniti polomljene i oštećene grane, zatim sve one koje rastu vertikalno, a ostavljati grane koje imaju dobar položaj u kruni i rastu horizontalno, s tim da i njih ne bude previše – precizirala je Krsmanovićeva.

Prema njenim rečima, savremeni voćni zasadi, posebno jabuke i kruške, u kojima ima i 4000 sadnica po hektaru, na slabo bujnim podlogama, zahtevaju nešto drugačiju rezidbu koja se radi na osnovu projektovanja prinosa, ali takvih zasada u našem kraju je malo.

– Trenutni vremenski uslovi su idealni za sprovođene rezidbe, ali proizvođači moraju imati na umu da se jabučaste voćne vrste mogu orezivati tokom cele zime, dok se rezidba koštičavih vrsta obavlja neposredno pred početak vegetacije zbog njihove osetljivosti na niske zimske temperature – zaključila je Krsmanovićeva.

OBNOVA STARIH STABALA

Pravilnom rezidbom moguće je i stabla stara pedeset i više godina obnoviti i produžiti im vek trajanja i plodonošenja.

PIRAMIDALNA KRUNA NAJZASTUPLJENIJA

Najčešći uzgojni oblik koji se sreće u našim zasadima je piramidalna kruna, koja omogućava dovoljnu količinu svetlosti i dobar raspored grana i na taj način dobijamo sočne i dobro obojene plodove, jer su imali dovoljno sunčeve svetlosti.

REZIDBA SPREČAVA ALTERNATIVNU RODNOST

Neorezivanjem podstičemo alternativno rađanje voćaka, što će ih dodatno iscrpeti. To je pojava kada jedne godine voćka prerodi, a već naredne godine nema prinos uopšte.

OPREMA ZA REZIDBU

Rezidbu treba obavljati voćarskim makazama, koje moraju biti dobro naoštrene, jer u suprotnom se mogu napraviti velike povrede voća. Ako i dođe do toga, nastali rez obavezno treba premazati kalemarskim voskom da bi se sprečio eventualni napad štetočina.