BOJAN GRUJIĆ: Akademski vajar u svetu ledenih skulptura

Najčešću inspiraciju za svoje radove Bojan Grujić pronalazi u slovenskoj mitologiji i istorijskim velikanima i događajima. Svoje znanje i iskustvo u ledenom rezbarenju planira da usmeri i na organizovanje festivala skulptura u snegu i ledu u našoj zemlji.

57
Bojan Grujić Ljubovija
Bojan Grujić. Foto: TV Lotel

Akademski vajar i profesor likovne kulture iz Ljubovije Bojan Grujić osim monumentalnih skulptura od drveta, kamena i metala, stvara skulpture od snega i leda i do sada je u više navrata predstavljao Srbiju na međunarodnim festivalima i simpozijima.

Počeci umetničke izrade skulptura od leda vezuju se za Kinu i Rusiju u 17. veku, kada su pravljeni fenjeri od leda, potom velike ledene palate, a na severu Rusije građeni su i čitavi gradovi od leda.

Skulpture od leda popularne su u raznim delovima sveta, a najveći festivali ledenog vajarstva održavaju se u zemljama sa najhladnijom klimom.

Prošle godine u decembru, na festivalu leda u sibirskom gradu Tomsk, Grujić je u ledu uradio skulpturu koja predstavlja slovensku boginju proleća (Vesnu) u dimenzijama 4,5 x 4 x 2 metra, a od 8. do 17. januara ove godine učestvovao je na festivalu rezbarenja skulptura u snegu u San Viđiliju u Italiji sa kompozicijom „Jahač i at“.

– Sve je počelo od mog prijateljstva sa kolegom vajarom iz Slovenije, koji me je pozvao da dođem u Sloveniju i da probam da radim skulpture od leda. Tu se stvorila veza između mene i tog materijala – rekao je Grujić za „Loznički nedeljnik“.

On je dodao da je pre toga najviše radio skulpture od metala i u kamenu, a potom i motornom testerom u drvetu.

– Prelazak sa drveta na led je jednostavan, jer je drvo tvrđi materijal od leda i radi se sličnim alatima. Sneg je dobar kao materijal, jer se relativno brzo rezbari i na većini tih festivala kao što je bio ovaj u Italiji sve se ručno rezbari – objasnio je Grujić.

Prema njegovom mišljenju, za to je potrebno mnogo truda, volje, energije i mašte da bi se sve uradilo.

– Kada je reč o izradi skulptura u snegu, tu ne može da se uradi toliko detalja kao u ledu i svaki materijal ima neku svoju karakteristiku – ukazao je naš sagovornik.

Najčešću inspiraciju za svoje radove Grujić pronalazi u slovenskoj mitologiji i istorijskim velikanima i događajima. Nakon odabira motiva, ovaj umetnik pristupa izradi skica za skulpture i odluci u kom materijalu će raditi.

Kako je naveo, ima sklonost ka izradi skulptura velikih dimenzija, koje iziskuju veći trud i zalaganje jer mu je to i veći izazov za rad.

– U izradi skulptura koje sam radio u snegu tokom boravka u Alpima, u mestu San Kandido, kombinovao sam ideju lepote, vremena i prolaznosti. Tu sam uradio skulpturu jedne lepe žene koja je u delu svog lica imala sat, a pored „stepenice vremena“ koje se spuštaju i tako se i zvala skulptura – naglasio je Grujić.

– Za izradu te skulpture dobio sam blok od 27 metara kubnih snega, s tim što smo podigli skulpturu još jedan metar i dvadeset centimetara uvis kako bismo ostvarili zamisao. I za ovu skulpturu, kao i onu u mestu San Viđilio, trebalo nam je tri dana da je uradimo – rekao je on.

Skulpture u ledu koje je pravio u Sibiru radio je na temperaturi 35 Celzijusovih stepeni ispod nule, ali se, kako je naznačio, zbog suvog vazduha i odsustva vetra ne oseća toliko hladnoća, za razliku od boravka u Italiji, gde se temperatura kretala oko nule, ali je velik postotak vlage i jači je subjektivni osećaj hladnoće, pa im je na kraju rada kompletna odeća bila mokra.

Osim rada na skulpturama i stručnih usavršavanja na simpozijima, Grujić radi u prosveti, predaje likovnu kulturu u gimnaziji u Ljuboviji i u tri škole na području Malog Zvornika.

On je naglasio da nije sve lako stići, ali uz dobru organizaciju, podršku i razumevanje kolega i porodice nekako uspeva da sve postigne, ističući da bi mu život bez umetnosti bio dosadan.

Istražujući nove materijale i nove mogućnosti za izražavanje, Grujić je nedavno započeo rad na skulpturama od stakla.