PROLEĆE PRE PRAVOG PROLEĆA: 8. Mart – Pogledi i mišljenja

Svaka istinska savremena borba za ženska prava mora ići iznad politike, imati svojstvo univerzalnosti i obuhvatati sve kategorije i uloge žena.

22
PROLEĆE PRE PRAVOG PROLEĆA: 8. Mart - Pogledi i mišljenja
Dragana Glišić. Foto: Privatna arhiva

Osmi mart je proleće pre pravog proleća. Nikad više cveća na ulicama, ni osmeha na licima nego na Dan žena. Nakratko su i duhovne preokupacije podređene razumevanju žene. Sve knjige sveta kao da su otvorene da se iz njih preuzmu odgovarajući, prigodni navodi o mudrosti, hrabrosti i veštini žena poput onog Dučićevog da su „muškarci hrabri pred smrću, a žene pred životom, muškarci pred drugim muškarcem, a žena pred celom sudbinom“. Istina, Dučić zna biti sugestivan i zavodljiv (pročitajte ovde i moj širok osmeh), ali kad govorim o ženama, ja radije izbegavam ovog velikog pisca i mislioca. Kao pesnik on je ženu smestio u aristokratski dekor, među bohore ruža, a ona ostaje bezimena, nema i daleka. Nepostojana i eterična. Kao mislilac, on joj je odrekao i odgovornost, i patriotski zanos, i visoke domete u umetnosti, i to u istom delu iz koga potiče pomenuti, na srpskom tlu najfrekventniji citat o ženi. Kao čovek, Dučić je birao žene, ali ni sa jednom nije započeo zajednički život.

Eto, ova kratka naznaka pokazuje sve opasnosti brzopletog i olakog shvatanja praznika žena i razumevanja žena uopšte. Možda, doduše, otkriva i moju autorsku slabost prema književnosti, a htela sam, časna reč, da o Osmom martu progovorim iz jedne druge perspektive. Smatram da novo viđenje mora biti presudno za ispisivanje novih redova! U tekstu „Žena u ogledalu ljudskih prava“ skrenula sam pažnju na značaj žena u periodu kada su delovale sa društvene margine, te na njihov današnji uspon u Srbiji i našoj lokalnoj sredini; u tekstu „Žena od stava do statistike“ govorila sam o tradicionalnim stavovima i poraznim statistikama koje se tiču rodne podele uloga i nasilja nad ženama. Sada smatram da je važno upozoriti na jednu nepoželjnu pojavu u vezi sa borbom žena. Ali, hajdemo redom.

Praznik žena je nastao kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena. Prvi Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u Sjedinjenim Američkim Državama nakon deklaracije koju je izdala Socijalistička partija Amerike. U avgustu iste godine organizovana je Međunarodna konferencija žena socijalističke Druge internacionale. Nadahnuta ovim poduhvatima, Nemica Luiz Cic predložila je organizovanje Međunarodnog dana žena, a njenu inicijativu nastavila je i sprovela u delo nemačka feministkinja i komunistkinja Klara Cetkin. Obeležavanje Dana žena tada preuzima i više zemalja Evrope, a tačno određen datum – 8. mart prihvaćen je 1917. godine.

Ujedinjene nacije od 1975. godine službeno obeležavaju Međunarodni dan žena, a pozitivne tekovine ove borbe za ženska prava su pravo glasa, trudničko bolovanje, ista plata za isti rad i mnoge druge. Iako je Dan žena takoreći politički refleks, desilo se ono što je neophodno i logično: da bi mogao da obuhvati sve kategorije žena, bez obzira na njihova drugačija opredeljenja, praznik je morao izgubiti političku notu.

Oceni ovaj članak

OSTAVI KOMENTAR

Molimo Vas unesite Vaš komentar!
Unesite Vaše ime ovde