Osmi mart je proleće pre pravog proleća. Nikad više cveća na ulicama, ni osmeha na licima nego na Dan žena. Nakratko su i duhovne preokupacije podređene razumevanju žene. Sve knjige sveta kao da su otvorene da se iz njih preuzmu odgovarajući, prigodni navodi o mudrosti, hrabrosti i veštini žena poput onog Dučićevog da su „muškarci hrabri pred smrću, a žene pred životom, muškarci pred drugim muškarcem, a žena pred celom sudbinom“. Istina, Dučić zna biti sugestivan i zavodljiv (pročitajte ovde i moj širok osmeh), ali kad govorim o ženama, ja radije izbegavam ovog velikog pisca i mislioca. Kao pesnik on je ženu smestio u aristokratski dekor, među bohore ruža, a ona ostaje bezimena, nema i daleka. Nepostojana i eterična. Kao mislilac, on joj je odrekao i odgovornost, i patriotski zanos, i visoke domete u umetnosti, i to u istom delu iz koga potiče pomenuti, na srpskom tlu najfrekventniji citat o ženi. Kao čovek, Dučić je birao žene, ali ni sa jednom nije započeo zajednički život.
Eto, ova kratka naznaka pokazuje sve opasnosti brzopletog i olakog shvatanja praznika žena i razumevanja žena uopšte. Možda, doduše, otkriva i moju autorsku slabost prema književnosti, a htela sam, časna reč, da o Osmom martu progovorim iz jedne druge perspektive. Smatram da novo viđenje mora biti presudno za ispisivanje novih redova! U tekstu „Žena u ogledalu ljudskih prava“ skrenula sam pažnju na značaj žena u periodu kada su delovale sa društvene margine, te na njihov današnji uspon u Srbiji i našoj lokalnoj sredini; u tekstu „Žena od stava do statistike“ govorila sam o tradicionalnim stavovima i poraznim statistikama koje se tiču rodne podele uloga i nasilja nad ženama. Sada smatram da je važno upozoriti na jednu nepoželjnu pojavu u vezi sa borbom žena. Ali, hajdemo redom.
Praznik žena je nastao kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena. Prvi Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u Sjedinjenim Američkim Državama nakon deklaracije koju je izdala Socijalistička partija Amerike. U avgustu iste godine organizovana je Međunarodna konferencija žena socijalističke Druge internacionale. Nadahnuta ovim poduhvatima, Nemica Luiz Cic predložila je organizovanje Međunarodnog dana žena, a njenu inicijativu nastavila je i sprovela u delo nemačka feministkinja i komunistkinja Klara Cetkin. Obeležavanje Dana žena tada preuzima i više zemalja Evrope, a tačno određen datum – 8. mart prihvaćen je 1917. godine.
Ujedinjene nacije od 1975. godine službeno obeležavaju Međunarodni dan žena, a pozitivne tekovine ove borbe za ženska prava su pravo glasa, trudničko bolovanje, ista plata za isti rad i mnoge druge. Iako je Dan žena takoreći politički refleks, desilo se ono što je neophodno i logično: da bi mogao da obuhvati sve kategorije žena, bez obzira na njihova drugačija opredeljenja, praznik je morao izgubiti političku notu.
