Nikola Stakić je rođen u sedmom mesecu sa srčanom manom i kasnije potvrđenim Daunovim sindromom. Operaciju na srcu imao je sa šest meseci, ali je, kako kažu njegovi roditelji, nastavio normalno da se razvija, mada sa čestim infekcijama pluća. Naučio je prve reči, progovorio i prohodao.
U martu prošle godine ustanovljen mu je edem pluća, pa su se vratili u „Tiršovu“ – Univerzitetsku dečju kliniku u Beogradu. Usledile su brojne komplikacije i zastoj rada srca. Spasli su mu život, ali posledice su ostale, pa je Nikola od tada vezan za kiseonik, hrani se preko gastrostome na stomaku, ima ugrađen šant kako bi se smanjio pritisak likvora na mozak.
Njegov skeletni sistem se „čudno“ ponaša, a mišići su u spazmu. Prestao je da govori, ali majka primeti njegov osmeh dok spava, kao i suze u oku, ali ne zna da odgonetne da li je njihov uzrok bol ili nešto drugo.
Darko i Danijela Stakić imaju i desetogodišnju kćerku i svih troje naizmenično dežuraju noću pored Nikole, jer može da nestane struje, a on je na aparatima koji mu život znače. Neke su kupili, neke dobili na poklon, kao i boce kiseonika od bolnice u Šapcu, ali sve se svodi na donacije dobrih ljudi i jedan kredit koji je podigla njihova rođaka, jer Stakići nisu zaposleni.
– Zahvalni smo svima koji nam pomažu i borićemo se za Nikolu jer je i on veliki borac i preživeo je mnoge teškoće. On je naše dete i mi ne priznajemo da je on „biljka“ i ne želimo da ga ostavimo u domu gde se zbrinjavaju ovakvi bolesnici. Njegovo zdravstveno stanje nije posledica nijedne retke bolesti, pa ne možemo da računamo na sredstva iz fonda kojima se leče takva deca, ali imamo pravo preko sistema socijalnog osiguranja za nabavku nekih neophodnih medicinskih pomagala koja koristimo svakodnevno, poput kanila, mada je to malo u odnosu na Nikoline potrebe – rekao je za „Loznički nedeljnik“ dečakov otac Darko Stakić.
Lečenje u inostranstvu neizvesno, ali Stakićima budi nadu
Stakići ne odustaju od izlečenja svog deteta, pa iako nema sigurnih garancija lekara, veruju u njihove preporuke da Nikoli može pomoći samo transplantacija matičnih ćelija, čime bi se podstakao bolji rad mozga i pluća, a sa njihovom stabilizacijom, operativnim putem bi se moglo ispraviti krivljenje ekstremiteta.
Za deset terapija koje bi morale da se odvijaju u kontinuitetu svakih 40 dana, Stakići treba da obezbede 50.000 evra i još 20.000, koliko procenjuju da će biti dovoljno za medicinsku pratnju do Poljske i njihov boravak u toj zemlji. Sopstvenih sredstava nemaju, ako se izuzme neizvestan rod maline iza kuće sagrađene među oranicama na granici Prnjavora i Badovinaca.
Mnogi su pomagali Stakićima, a pomažu i dalje. Od letos pridružio im se i mladi loznički sportista, humanitarac Aleksandar Kikanović, koji je podstakao sugrađane prošle godine da pomognu lečenje Darije Petrović iz Banje Koviljače. Ni ovoga puta se nije dvoumio i ubrzano se priprema da bi bio spreman do 12. maja, kada uz blagoslov sveštenika Jovana Pavlovića kreće put Hilandara iz Crkve Vaznesenja Gospodnjeg na Lagatoru.
Kutije za priloge Kikanović je postavio u nekoliko lozničkih kafića, a sredstva se mogu uplatiti i na žiro račun dečakovog oca Darka Stakića, otvoren kod Komercijalne banke, na broj 205 – 9011007541834 – 80.
Televizija „Lotel“ i „Loznički nedeljnik“ pratiće ovu humanitarnu akciju u nadi da će porodica Stakić iz Prnjavora moći da ostvari jedini san – zdravo detinjstvo svog dvogodišnjeg sina.
