Kvalitet zemljišta u Podrinju, kao i klimatski uslovi, ostavljaju prostora i nade da će se narednih godina voćarska proizvodnja u ovom kraju sve više širiti, a pre svega intenzivirati, čemu doprinosi i sve veći broj mladih uključenih u tu delatnost.
Inženjerka za voćarstvo i vinogradarstvo iz lozničke Poljoprivredne savetodavne i stručne službe „Poljosavet“ Zlatica Krsmanović rekla je da je prošla godina bila naklonjena voćarima.
– S obzirom na to da je kod nas zastupljeno uglavnom suvo voćarenje, vlage je bilo sasvim dovoljno, a ona je prouzrokovala visoke prinose svih voćnih kultura – navela je ona.
Krsmanovićeva je ukazala da je prošla zima bila izuzetno blaga, a kasni prolećni mrazevi napravili su neznatne štete samo na breskvi i kajsiji, koje rano cvetaju.
Prema njenom mišljenju, vreme je voćare poslužilo, ali sreće nisu imali sa otkupnim cenama.
– Sve voćne vrste koje se gaje u našem kraju 2018. godine imale su niske otkupne cene. Počev od maline, čija je cena drastično pala, preko šljive, jagode, sve do jabuke, za koju su otkupljivači nudili cenu i od 12 dinara po kilogramu, a izuzetak su bile letnje sorte – istakla je Krsmanovićeva.
Kako je navela, zasadi jagode u našem kraju prostiru se na 30 hektara, a problem ove, kao i prethodnih godina, pravile su kiše u vreme berbe, ali i problemi u otkupu za rusko tržište, što je učinilo da cena jagode padne na 50 dinara.
– Zadovoljni su bili samo proizvođači čiji su zasadi u brdskim predelima, gde je rod jagode stigao kasnije, kada je i otkupna cena porasla na 150 dinara, pa su voćari imali i dobre prihode, s tim što je jagoda iz tih krajeva prošle godine bila vrhunskog kvaliteta – objasnila je ona.
Prema njenim rečima, uvek diskutabilna otkupna cena maline razlog je što se površine pod tim voćem ove godine nisu povećavale: na području koje svojom nadležnošću pokriva „Poljosavet“ pod ovom kulturom je ukupno 2000 hektara.
Kako tvrdi Krsmanovićeva, zasade krče samo proizvođači koji malinu gaje iz hobija, a ozbiljni proizvođači, koji žive od uzgoja maline, još uvek se ne odlučuju za proširenje zasada, ali redovno obnavljaju svoje malinjake.
– Savetujem da to rade isključivo kvalitetnim sadnicama, jer je to prvi preduslov za visoke prinose – poručila je ona.
Kako je naglasila, slična situacija je i sa šljivom, čiji zasadi se redovno obnavljaju, ali najveći problem su ekstenzivni zasadi.
Proizvođači ne obavljaju redovno sve neophodne agrotehničke mere i to je razlog lošeg kvaliteta šljive i niskih prinosa.
– Velika je šteta da u marketima kupujemo šljivu iz okruženja ili čak uvoza, a šljivarski smo kraj. Samo dobrom agrotehnikom i dobrim odabirom sorti možemo postići kvalitet, a najbolje bi bilo sačuvati proizvode i sačekati dobru cenu – preporučila je ona.
Krsmanovićeva smatra da su mini-hladnjače idealno rešenje i iako su takve investicije velike, postoje mnogi konkursi Ministarstva poljoprivrede i IPARD fonda koji su na raspolaganju voćarima tokom godine, a mini-hladnjače su jedini način da proizvođači šljiva imaju prihode svake godine.
Prema rečima Krsmanovićeve, poslednje dve-tri godine sve više se podižu zasadi borovnice i leske u našem kraju.
– Borovnica je skupa investicija. Potrebno vam je oko 50 hiljada evra za jedan hektar zasada i to je najveći razlog zašto ove zasade podižu uglavnom ljudi kojima poljoprivreda nije jedini izvor prihoda. Najčešće su to povratnici iz inostranstva – ukazala je ona.
– Inače, borovnica je jedina voćna vrsta koja je u 2018. godini donela odlične prihode proizvođačima. Možemo se pohvaliti da su na nivou Srbije prinosi u našim zasadima bili sedam tona po hektaru, što je za voćnjak u drugoj ili trećoj godini izvanredan rezultat – objasnila je Krsmanovićeva.
Kako je rekla, najveći razlog sadnje leske je taj što ona ne traži preveliku negu i pažnju u kasnijem periodu uzgoja, ali prilikom podizanja zasada moraju se ispoštovati sva pravila sadnje, jer jedino tako voćnjak može biti profitabilan.
– Uslovi za uzgoj leske u našem kraju su idealni. Proizvođači moraju imati na umu da ona na pun rod stiže tek posle osme godine od sadnje, tako da će prvih godina imati samo ulaganja, ali nakon tog perioda plodove će ubirati naredne tri decenije – istakla je ona.
Prema njenim rečima, prošle godine na vrata lozničkog „Poljosaveta“ pokucalo je mnogo ljudi, pre svega mladih, koji su savete tražili upravo za podizanje višegodišnjih zasada.
– Mladi ljudi su spremni da rade po savremenim tehnologijama, da poslušaju savete stručnjaka i upravo zbog njih verujem da voćarstvo ima svetlu budućnost i veliku perspektivu u lozničkom kraju – ocenila je Krsmanovićeva.
