Važećim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđeno je da do kraja 2021. godine svi direktori obrazovno-vaspitnih ustanova polaganjem ispita steknu licencu za rad, a zakonska obaveza licenciranja direktora iz 2003. godine postala je vidljivija nedavnim usvajanjem pravilnika kojim je detaljnije uređena ta oblast.
Pravilnikom o programu obuke i polaganju ispita za licencu za direktora ustanove obrazovanja i vaspitanja predviđeno je da se obukama kandidati osposobe za obavljanje dužnosti direktora u skladu sa standardima koji su njime propisani, a kandidat koji je savladao obuke, sproveo istraživanje i formirao portfolio stiče pravo na polaganje ispita za dobijanje licence.
Među pet direktora obrazovno-vaspitnih ustanova koji su polaganjem ispita postali prvi licencirani direktori u Srbiji bila je i direktorka Osnovne škole (OŠ) „Kadinjača“ iz Loznice Nada Ostojić, a kako je rekla za „Loznički nedeljnik“, priliku da prvi dobiju licencu za direktora stekli su nakon što su prethodno najbolje ocenjeni u spoljašnjem vrednovanju ustanove u kojoj rade.
– U proteklih pet godina timovi koji ocenjuju spoljašnje vrednovanje su obišli sve škole na teritoriji Srbije i dali ocenu rada škola i njihovih direktora. OŠ „Kadinjača“ je na vrednovanju ustanove dobila ocenu četiri, što je i najviša ocena, nakon čega sam prošla predviđene obuke i stekla pravo da polažem ispit – navela je Ostojićeva.
Obuke na zahtev Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sprovodi Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja interaktivnim obukama u grupi od najviše 30 kandidata, kao i individualnim učenjem na daljinu.
Kako je Ostojićeva istakla, obim i sadržaj obuka utvrđuje se individualno za svakog kandidata, a zavisi od dužine prethodnog iskustva na poslovima direktora, ostvarenih rezultata u dosadašnjem radu i stepena i vrste obrazovanja kandidata.
Objasnila je da je u njenom slučaju obuka trajala dva dana, te da je predviđeno da obuka traje duže (najviše trinaest dana) za one kandidate koji su niže ocenjeni prilikom spoljašnjeg vrednovanja ustanove.
– Obuke su vrsta podsetnika direktoru na njegove dužnosti, kao i na ono što bi trebalo da zna prilikom obavljanja te funkcije poput poznavanja zakona, samovrednovanja, protokola u borbi protiv nasilja, zadataka aktiva i stručnih veća i drugog – naglasila je ona.
Prema njenim rečima, ispit se polagao u nadležnom ministarstvu, gde je sve kandidate dočekao ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević sa svojim pomoćnicima, a polaganje se sastojalo iz tri dela.
– Prvi deo ispita je istraživački rad koji je rađen na temu poboljšanja vaspitno-obrazovnog procesa u školi. Drugi je odbrana istraživačkog rada i usmeno odgovaranje pred tročlanom komisijom, a treći deo je prikaz portfolija koji bi trebalo da sadrži radnu biografiju, planove, programe i dokaze o postignutim rezultatima i dosadašnjem profesionalnom iskustvu – precizirala je Ostojićeva.
Dobijanje licence za direktora je, prema njenom mišljenju, potvrda da direktor odgovara funkciji koju obavlja, ali je istovremeno i podstrek za dalje stručno usavršavanje i praćenje savremenih tokova u obrazovanju i vaspitanju.
– Obuka je finansirana sredstvima Ministarstva prosvete, dok troškove ispita u iznosu od 15.000 dinara plaća lokalna samouprava – naglasila je Ostojićeva i dodala da priliku da polažu ispit imaju i kandidati koji su zainteresovani da obavljaju funkciju direktora.
Kako je saopšteno iz Ministarstva prosvete, uslov za polaganje ispita za licencu do sada su stekla 362 direktora škola i predškolskih ustanova, što je oko 20 odsto ukupnog broja direktora, a predviđeno je da do kraja 2021. godine svi imenovani direktori ustanova steknu licencu za rad.
Budući direktori će za sticanje licence imati rok od dve godine, uz jednake uslove polaganja i obuka kao i kandidati koji obavljaju funkciju direktora, a pomenutim pravilnikom je predviđeno da ti kandidati troškove obuke i ispita plaćaju o sopstvenom trošku.
