Osnovno pravilo kojeg bi svaki stočar trebalo da se pridržava u obezbeđenju dobrobiti ovaca je da njihov broj i rasa, kao i gustina naseljenosti objekta i iskoristivost pašnjaka, zavise od kapaciteta farme, kompententnosti stočara i vremena koje mu je na raspolaganju za gajenje ovaca.
Gordana Vujaklija, stručnjak za stočarstvo iz lozničke Poljoprivredne savetodavne i stručne službe „Poljosavet“, rekla je za „Loznički nedeljnik“ da dobrobit predstavlja stanje u kojem su uslovi života prilagođeni potrebama gajenih životinja, odnosno stepen prilagođenosti i skladnosti životinje i životnog okruženja.
– Smeštajni prostor životinji mora da omogući osećaj fizičke, termičke i psihičke udobnosti i treba da bude osmišljen tako da životinja u njemu može zauzimati prirodne stavove i položaje tela, da se slobodno okreće u stajaćem položaju oko svoje uzdužne ose, da može da se protegne ispružajući prednje i zadnje noge, vrat i glavu i da ispoljava higijenske oblike ponašanja – precizirala je Vujaklija.
Kako je naglasila, najznačajniji uticaj na dobrobit ovaca ima stočar koji mora da vlada odgovarajućim nivoom znanja i da poseduje potrebne odgajivačke veštine, koje se, uporedo sa iskustvom, stiču radom sa drugim vičnim stočarima, samozapažanjem i neprekidnim usavršavanjem.
– Stočar mora dobro da poznaje pokazatelje dobrog zdravlja ovaca, odnosno njihovu živahnost, pokretljivost, način kretanja, hodove, stavove, položaje tela, potrebe za hranom, napasanjem i preživanjem, kao i sposobnost da uoči rane, povrede, otekline i druge promene na telu – objasnila je Vujaklija.
Prema njenim rečima, iskustvo i veštine stočara imaju presudan uticaj na formiranje veličine stada, jer u njemu mora biti onoliki broj ovaca koji stočaru omogućava da zadovolji uslove dobrobiti svakog grla posebno.
– Odgajivač ovaca mora da bude svestan kojim veštinama raspolaže kako bi isplanirao vreme koje mu je potrebno za svakodnevnu inspekciju stada i sve stočarske aktivnosti koje svakodnevno sprovodi u stadu – navela je ona.
– Kada stočar postane svestan svih ovih činjenica, svojih iskustava, znanja i veština, tada može pravilno da planira pomoć u radnoj snazi koja mu je potrebna u sezoni povećanog posla kao što je vreme jagnjenja, striže, kupanja i sprovođenja drugih preventivnih zootehničkih zahvata – poručila je Vujaklija.
