Dragiša Trojančević je rođen u Loznici 1987. godine, a detinjstvo je proveo u Brasini i Donjoj Borini gde je završio osnovnu školu. Nakon osnovne škole seli se u Beograd, gde je upisao i završio srednju „Tehnoart” školu, smer – juvelir umetničkih predmeta. Nakon srednje škole upisao je „Fakultet primenjenih umetnosti” u Beogradu, smer – grafički dizajn, na kom je diplomirao 2012. godine.
Kada ste odlučili da je grafički dizajn posao kojim želite da se bavite?
Za grafički dizajn sam se opredelio godinu dana nakon završetka srednje škole, kada su počeli da me interesuju grafički simboli, računarski softveri i računari generalno. Pre toga sam planirao da upišem vajarstvo na Likovnoj akademiji u Beogradu, pošto i dan-danas jako volim vajanje i to je nekako bilo najlogičnije, s obzirom na to da sam završio srednju školu za juvelira umetničkih predmeta, odnosno zlatara, a te dve oblasti su jako bliske.
Smatram da nisam pogrešio što sam upisao i završio grafički dizajn jer sam vremenom mnogo zavoleo ovu profesiju, a između ostalog i zato što je grafički dizajn opširan, moderan, perspektivan, odlično plaćen i što je najbitnije, jako zanimljiv posao, posao koji iziskuje mnogo kreativnosti i likovnjačkih veština. Mada, danas je sve više grafičkih dizajnera koji se nisu obrazovali za ovaj posao, koji ne poseduju ni likovnjačke veštine, ni kreativnost, ni sposobnost kvalitetne stilizacije zamišljenog koncepta ali dobro, internet im dosta pomaže da koliko-toliko prikriju te nedostatke. Naravno, nemam ništa protiv njih, da se razumemo.
Da li ste trenutno zaposleni u nekoj od mnogobrojnih marketinških agencija ili radite kao „freelancer“?
Što se tiče stalnog zaposlenja, nikada nisam radio u nekoj marketinškoj agenciji ili dizajn studiju, nisam ni pokušavao da se zaposlim. Do sada sam bio honorarac, slobodan umetnik, odnosno „freelancer” i poprilično sam zadovoljan zaradom i količinom posla. Mada, u januaru ove godine sam postao grafički dizajner u „B1 Media” marketinškoj agenciji iz Abu Dabija, to je praktično stalan posao ali radim od kuće, iz Srbije, i mogu da radim odakle hoću, kada hoću i koliko hoću. To je bio moj cilj, a verovatno i cilj većine grafičkih dizajnera. Tako da, trenutno radim za tu agenciju, ali pored toga i honorarne poslove. Pored grafičkog dizajna i likovnih umetnosti, bavim se rekreativno sportom ali i muzikom, sviram bubnjeve i gitaru.
Izdvojte nam najvažnije radove, projekte i trenutke u karijeri koji su Vam posebno značili i najviše doprineli Vašem razvojnom putu?
Moj najveći i najbitniji projekat u dosadašnjoj karijeri je upravo dizajn simbola Grada Loznice. Mislim da je to ogroman projekat, a samim tim i ogroman uspeh za mene, koji će mi, nadam se, biti odlična reklama i odlična „preporuka” budućim klijentima. Isto tako se nadam da će biti i odlična reklama za Grad Loznicu, da će biti itekako prepoznatljiv po simbolima i da će vizuelni identitet grada privući veliki broj turista, investitora… Pored simbola Grada Loznice, najkvalitetniji i najvažniji projekti su zapravo projekti koje sam dizajnirao „just for fun” ili narodski rečeno „za svoju dušu”, ti radovi su privukli pažnju velikog broja ljudi iz celog sveta, kolega dizajnera i što je najvažnije klijenata. Recimo, logotip „Business Women Association” je dobio velike pohvale od strane publike i sigurno je jedan od mojih najkvalitetnijih projekata. Nekoliko svetskih dizajn blogova su ga svrstali među najbolje logotipe. Tu su takođe i logotipi „Romantic wine bar”, „Lips”… Možete pogledati na Instagram-u moj portfolio, ukucajte samo @giletroja u pretrazi. Naravno, dizajniram i ambalažu, plakate, kataloge i sve ostalo iz oblasti grafičkog dizajna, logotipi su samo najveći deo mog dosadašnjeg portfolija, njih najviše volim da radim i najtraženiji su. Što se tiče najvažnijih trenutaka u mojoj karijeri, to je definitivno trenutak kada sam diplomirao na fakultetu, ne mogu Vam opisati tu sreću… naravno, najvažniji trenutak je i ovaj, kada su usvojeni simboli Grada Loznice koje sam dizajnirao, količina sreće je podjednaka.
Šta Vas je navelo da učestvujete na konkursu za dizajn novog grba Loznice?
Navela me je pre svega velika ljubav prema Loznici, gradu u kojem sam praktično odrastao i koji mi je mnogo toga pružio. Osim toga, ja sam neko ko jako dobro poznaje istoriju Loznice i neko ko sasvim dovoljno poznaje heraldička pravila, pa sam imao jaku želju da to znanje primenim i u praksi, odnosno u grafičkom dizajnu. Takođe me navela i sama činjenica da, ukoliko pobedim na konkursu i ukoliko gradsko veće i odbornici skupštine grada usvoje moj predlog idejnog rešenja, to će biti odlična reklama za mene i kao što rekoh, odlična preporuka budućim klijentima, odnosno kompanijama kojima bude bio potreban dizajn. I naravno, pošto nikada ranije nisam dizajnirao grbove, jednostavno sam želeo novi izazov, da se oprobam, da dokažem sebi i drugima da i to umem. Razlika između logotipa i grbova je velika, kod dizajna grbova si donekle ograničen sa kreativnošću, moraš poznavati heraldiku, postoje heraldički elementi koji su obavezni delovi grba i naravno postoji još mnogo pravila koja se moraju ispoštovati.
Možete li nam objasniti simboliku novog grba Loznice?
Pre svega, trudio sam se da novi grb Grada Loznice zadrži elemente sa prethodnog grba, da bude miroljubiv, da obiluje isključivo „miroljubivim” elementima, elementima koje vezujemo za kulturu i prosvetiteljstvo, po čemu je Loznica najpoznatija. Takođe sam se trudio da izbacim sve ratne, odnosno verske simbole jer sam time želeo da grb prilagodim svačijem ukusu, da bude „neutralan“, odnosno da nikoga ne uvredim.
Prvobitna ideja od koje je sve krenulo je zapravo ideja da u okviru štita stilizujem list vinove loze jer je Loznica, prema predanju, dobila ime po vinovoj lozi. Pročitao sam nedavno jedan komentar na društvenoj mreži, da je Loznica dobila ime po ložnici, odnosno ložionici ali, uvek će biti tih „stručnjaka” koji će verovati i „servirati” lakovernim ljudima tu takozvanu „šok” istoriju, dobro je samo da je jako malo ljudi koji veruju u to.
Inače, list vinove loze se svojim oblikom idealno uklopio u donju polovinu štita i to me posebno obradovalo. Iznad lista se nalazi krivudava tamno-plava linija, koja predstavlja reku Drinu, a iznad nje se nalazi svetlo-plava površina, koja simboliše nebo, vedrinu, beskonačnost… Ta površina takođe ima oblik šajkače, srpske tradicionalne kape. Unutar svetlo-plave površine se nalaze simboli koje vezujemo za najznamenitiju istorijsku ličnost Loznice, Vuka Stefanovića Karadžića, to su dva ukrštena guščija pera za pisanje, papirus na kojem se nalazi prvih sedam slova azbuke i gusle, koje je je Vuk mnogo voleo i prikupio najviše epskih narodnih pesama od srpskih guslara. Inače, dva ukrštena pera imaju oblik ptice koja leti, pa su samim tim i simboli slobode ali su isto tako i suprotnost od dva ukrštena mača, koja često viđamo na grbovima gradova Srbije. Tim potezom sam predstavio Loznicu kao grad kulture i prosvetiteljstva, a ne grad ratova.
Na srednjem grbu je pridodata bedemska kruna iznad, a ona je obavezan heraldički element na svim srednjim i velikim grbovima gradova Srbije. Bedemska kruna simboliše opštinu, grad, utvrđenje, ona je bele, odnosno srebrnkaste boje i ima četiri vidljiva merlona. Ispod štita sam postavio lentu sa imenom grada, a sa leve i desne strane se nalaze ukrasni elementi, odnosno dekoracija. To su dva stuba na čijim vrhovima su karijatide ratnika sa spomen-kosturnice na Gučevu, stubove drži lenta i oko njih je upletena vinova loza, a na dnu, takodje sa leve i desne strane se nalaze dva grozda, plodovi vinove loze po kojoj je Loznica dobila ime. Na velikom grbu su štitu pridodata dva barjaka sa dve zastave, zastavom Republike Srbije i zastavom Grada Loznice. Ispod štita se nalaze dve teksturalne površine sa floralnim motivima, ljubičastu površinu čine grozdovi, a zelenu listovi vinove loze. Ispod tih površina se nalaze dve kraće krivudave linije, reka Štira i reka Jadar. Pored zastava sam pozicionirao dve velike karijatide ratnika sa gučevske spomen-kosturnice, koji su u ovom slučaju čuvari grada.
Zastava sadrži sve elemente sa osnovnog grba (osim lista vinove loze), samo su ispod “Drine“ dodate još dve tamno-plave, krivudave linije, koje simbolišu još dve lozničke reke, reku Štiru i reku Jadar.
Mnogi su Vas na društvenim mrežama „prozivali“ da nema Vuka Karadžića i Jovana Cvijića, dve ličnosti po kojima je Loznica i najpoznatija i da je njima mesto na grbu umesto „ratnika”. Kakav je Vaš odgovor na to?
Ja to ne gledam kao prozivke, nego kao kritike, a kritike nikada ne mogu biti isključivo pozitivne, bez obzira na kvalitet i veličinu nekog dela. Ti ljudi apsolutno imaju pravo na negativne kritike, kao što i ja imam pravo na argumentovane odgovore. Drago mi je samo da je jako malo, svega nekoliko negativnih komentara i evo, izvinjavam se tim ljudima što dizajn grba nisam prilagodio njihovom ukusu. Loznica je grad koji ima poprilično bogatu istoriju, veliki broj istorijskih i znamenitih ličnosti i smatrao sam da je bolje ne staviti na grb nijednu od njih, nego nekoga izostaviti, pa sam se zato opredelio za karijatide sa spomen-kosturnice na Gučevu, odnosno „ratnike”, koji su u ovom slučaju čuvari grada. Da sam recimo umesto „ratnika” stilizovao Vuka Karadžića i Jovana Cvijića, budite sigurni da bi se opet neko „bunio” što nema Ante Bogićevića, Miće Popovića, Aleksandra Saše Petrovića… Inače, Vuka Karadžića ovde itekako ima, doduše ne konkretno njegove figure ali ima sasvim dovoljno elemenata koji su vezani za njegov lik i delo (pera, papirus, ćirilica, gusle).
Kako ste se osećali kada ste saznali da je Vaše grafičko rešenje pobedilo na konkursu?
Osećaj je bio neverovatan. Jednostavno Vam ne mogu opisati tu količinu sreće, na samu pomisao da sam pobedio na konkursu i dizajnirao jedno ovako veliko delo, grb za „moj” grad, grb koji će trajati nekoliko decenija i da sam time praktično ušao u istoriju.
Da li možete da predložite još neka marketinška rešenja koja bi doprinela da se poboljša vizuelni identitet i sama slika o Gradu i celom ovom području?
Dizajnirao sam simbole grada, od mene dosta! Šalim se, naravno. To je malo teže pitanje ali, sigurno da postoje negde u mom mozgu i sigurno da je Loznici itekako potrebno dosta novih marketinških rešenja, pa i reformisanja, odnosno redizajna postojećih rešenja. Kada „iznedrim” neka kreativna rešenja i perspektivne ideje, javiću Vam sigurno.
Kako Vam izgleda domaća dizajn i advertajzing scena, da li je pratite i u kojoj meri?
Iskreno, pratim ali ne baš preterano. Trudim se da se maksimalno fokusiram na svoj rad, da što više napredujem u ovom poslu i u potpunosti izgradim sopstveni stil, po kome ću biti prepoznatljiv, to je najbitnije, a ujedno i jako teško. Smatram da imamo vrhunske dizajnere, odnosno stručnjake iz IT oblasti, tako da svet slobodno može da nam pozavidi na tome. Žalosno je samo što smo bar ovde u Srbiji daleko manje plaćeni od inostranih dizajnera, kada su marketinške agencije u pitanju, plate su zaista „smešne”, s obzirom na količinu posla i kvalitet dizajnera. Ali, kada je u pitanju „frilens”, tu smo ravnopravni što se zarade tiče, bar ja tako mislim. Mada, i tu postoje inostrani klijenti koji, kada čuju da si iz neke siromašne države, pokušavaju da „obore” cenu dizajnerskih usluga.
Koliko se domaća dizajn scena razlikuje od onog što Vi radite? I za kraj, izdvojte nam nekog od dizajenera koji Vam je uzor u poslu?
Pa, još uvek nisam došao do tog nekog stadijuma, da se po idejnim rešenjima preterano razlikujem od kolega dizajnera, bar što se stilske autentičnosti tiče, to je pošlo za rukom samo Slavimiru Stojanoviću, jednom geniju, kome se jako divim i koji mi je svakako uzor, i možda još nekolicini njih. Naravno, to je sigurno i moj cilj.
