Ako ne jedinstvena, onda je Dragana Zorbić sigurno jedna od malobrojnih žena u našem okruženju koja vodi farmu svinja, a budući da je rođena u porodici koja se u Mačvi bavi svinjarstvom, smatra da je njeno opredeljenje sasvim normalno tim pre što je reč o poslu koji zna i voli.
– Bez supruga sigurno ne bih uspela, ali kako je on često odsutan, jer ponekad radi u inostranstvu, svu brigu o farmi prepustio je meni – kaže naša sagovornica, mlada žena kojoj ne manjka ni snage ni energije prilikom obavljanja najtežih fizičkih poslova.
– Rad sa krmačama i prasićima izuzetno je težak. To su najosetljivije kategorije svinja koje traže izuzetnu negu i hranu i sve to morate da im date na vreme. I tako svaki dan tokom cele godine, bez pauze. Morate neprekidno da pratite svaku njihovu fazu i promenu – objasnila je Zorbićeva.
Smatra da je pored ljubavi za uspešnost u ovom poslu bitna i saradnja sa stručnim licima i posebno ističe značaj takve pomoći koju je dobila od inženjerke za stočarstvo iz „Poljosaveta“ u Loznici Gordane Vujaklije budući da je, kako je naglasila, zahvaljujući njenim savetima ostavrila bolje rezultate na farmi.
Hranu za životinje obezbeđuju sa sopstvenih njiva. Trenutno su na farmi 34 krmače rase veliki jorkšir i 250 grla u tovu koja predaje otkupnim stanicama, a krmače prodaje i kao priplodni materijal, a to je možda i najzahtevniji deo posla.
– Od izuzetne je važnosti da takve svinje budu zdrave, da su vakcinisane na vreme i da daju kvalitetno potomstvo. Sve to traži mnogo rada i odricanja jer ja radim bukvalno sve poslove oko njih od pripusta, preko vakcinisanja do samog prašenja – ističe Zorbićeva.
Budući da je u tom poslu „od malih nogu“, zna koliko je težak i odgovoran, a ponekad i veoma neisplativ, kada u nekim godinama otkupna cena svinja ne pokrije ni osnovne troškove proizvodnje. I pored toga, ona ne razmišlja da odustane od posla koji voli.
Kako je rekla, veoma često se i sama zapita kako sve stigne da uradi na vreme, jer pored posla na farmi, Zorbićeva je i majka i domaćica, ali volja da svojim ćerkama obezbedi dobre uslove za život i srećno detinjstvo, kao i ljubav prema ovom poslu, daju joj snagu da napreduje.
Ljubav prema životinjama prenela je i na svoje tri kćerke Katarinu, Anđelu i Dunju, koje joj u većini slučajeva pomažu na farmi, ali i u drugim kućnim poslovima. Anđela toliko voli životinje da sa samo 12 godina ima sopstveno stado ovaca.
Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.
