Loznički internisti se najčešće susreću sa kardiovaskularnim bolesnicima, bolest koja dominira je hipertenzija, a procene su da deset odsto odraslog stanovništva ima povišen krvni pritisak.
Na drugom mestu su bolesti metabolizma masti, sledi dijabetes, bolesti krvnih sudova, psihosomatske bolesti…
– Česte promene vremenskih uslova, posebno povećana vlažnost vazduha, nepovoljno deluju na hronične i kardiovaskularne bolesnike, kao i na one sa oboljenjima disajnih puteva, koji inače gube dosta tečnosti disanjem i znojenjem, pa je moraju unositi više nego zdrave osobe – rekla je za „Loznički nedeljnik“ dr Zorka Tošić, specijalista interne medicine.
Ona je dodala da su u riziku i kardiovaskularni bolesnici i hipertoničari, jer pri visokim temperaturama dolazi do porasta atmosferskog pritiska i pada krvnog pritiska, dok obrnuto, pri naglom padu spoljne temperature, dolazi do vazospazma i porasta krvnog pritiska, pa se hipertoničari javljaju najviše poslednjih dana sa pojačanim tegobama.
Tošićeva je preporučila pacijentima da svakog dana u isto vreme uzimaju lekove i da redovno kontrolišu pritisak, ali kada se najavljuje porast vazdušnog pritiska, pacijent je upoznat sa mogućnošću smanjenja doze pojedinih lekova, što se ne odnosi na betablokatore, koji se moraju primenjivati uvek u istoj dozi.
– Starosna granica za pojavu hipertenzije se sve više spušta ka mlađoj populaciji, pa povremeno imamo i osobe ispod 40 godina starosti koje imaju viši nivo pritiska od referentnih vrednosti 140/90.
– Kod većine dolazi do stabilizacije uz određen higijensko-dijetetski režim, dok ostali moraju redovno uzimati terapiju jer se radi o hroničnom oboljenju – navela je Tošićeva.
Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.
