НЕОПХОДНА СТАЛНА И ОТВОРЕНА КОМУНИКАЦИЈА

11

ЛОЗНИЦА (6. јун 2024) – Одговори компаније „Рио Тинто“ на питања некадашњих радника „Вискозе“ о пројекту „Јадар“

Представници компаније дали су одговоре на сва питања која су после одржане презентације пројекта „Јадар“ у њиховом инфо центру у Лозници упутили некадашњи радници „Вискозе“. У овом тексту преносимо исцрпне одговоре на питања везана за технологију екстракције литијума из руде јадарита која ће бити коришћена, као и питања која се тичу израде Студије утицаја пројекта на животну средину.

Након што је у информативном центру компаније „Рио Тинто“ у Лозници одржана презентација пројекта „Јадар“ за некадашње раднике, инжењере и технологе фабрике „Вискоза“ којој су присуствовали најстручнији људи из лозничког краја, од бившег генералног директора некадашње фабрике, до бивших руководилаца и радника у њеним највећим погонима, а где су кроз отворен и транспарентан дијалог имали прилику да се упознају са најважнијим аспектима пројекта, компанија је доставила и писане одговоре на сва питања која су поставили заинтересовани актери скупа.

Ценећи њихово издвојено време и исказано интересовање за пројекат „Јадар“ представници компаније су понудили детаљне и свеобухватне одговоре и тражене информације, и нагласили да ће и убудуће бити отворени за организовање сличних састанака како би заинтересованој јавности пружили додатна појашњења и детаљније образложили теме које су од интереса за локалну заједницу и ширу јавност.

Једно од питања које је упућено на адресу компаније „Рио Тинто“ било је везано за појашњење технологије екстракције литијума из руде јадарита која би била коришћена на пројекту „Јадар“ и да ли је та технологија коришћена још негде у свету?

Одговор компаније је да је технологија за безбедну и стабилну производњу литијум-карбоната прерадом руде јадарит успостављена искључиво у „Рио Тинто“ Технолошко-развојном центру у Бундори, 17 километара од Мелбурна, у Аустралији. Процес прераде је тестиран у фабрици полуиндустријских размера и прошао је кроз пет независних међународних ревизија од 2017. до 2019. године које су потврдиле да је успостављена технологија безбедна и изводљива, а за процес прераде поднете су патентне пријаве чији је статус јавно доступан.

Фото: ТВ Лотел

Из компаније су објаснили да процес одобрења патентне пријаве осигурава да пријава испуњава специфичне правне и техничке услове које поставља Завод за патенте земаља за које се издаје и да процедура добијања заштите патента у већини случајева траје између 5 и 8 година што је уобичајено време потребно за процес патентирања којим се утврђује да ли је проналазак нов, неочигледан и индустријски применљив и да ли доприноси истински иновативним идејама које су у складу са законима земаља за које се одобрава.

„Како је јадарит по свом саставу натријум-литијум-боро-силикат-хидроксид, изражен молекулском формулом LiNaSiB3O7(OH), успостављена технологија издвајања литијум-карбоната и бора је комбинација познатих технолошких поступака који се већ користе и имају индустријску примену, а који су за потребе прераде јадарита спојени у један технолошки процес“, стоји у одговору компаније где су назначени и најважнији кораци у преради руде.

Први корак је постројење за припрему минералне сировине (припрема минералне сировине, односно обогаћивање руде и добијање концентрата), а други је постројење за прераду које обухвата растварање (дигистију) концентрата, кристализацију борне киселине, уклањање примеса, кристализацију литијум-карбоната и процес добијања литијум-карбоната за батерије, кристализацију натријум-сулфата и на крају сушење отпада.

Осим тога, даљи кораци су и пречишћавање рудничких, процедних и процесних вода у оквиру чега су планирана два постројења за прераду воде – једно у рудничком, а друго у процесном делу надземне инфраструктуре у централном подручју пројекта, као и припрема запуне за рудник где је на основу до сада изведених испитивања утврђено да постоји могућност да се од 30 до 50 одсто укупне количине од остатака из процеса користи за запуњавање подземних рудничких тунела (чиме би се смањила количина отпада на депонији).

Испитивања су показала да постоји и потенцијал да остатак из процеса прераде буде искоришћен у друге корисне сврхе које укључују производњу цигала, плочица, агрегата за путеве или адитива за производњу цемента.

Ипак, из компаније наглашавају да је неопходно спровести додатна истраживања како би се прецизније утврдиле количине остатка из процеса прераде и на које начине би се ти остаци могли искористити у друге сврхе.

Још једно питање које је посебно интересовало учеснике скупа јесте у којој фази је израда Студије утицаја пројекта на животну средину?

Одговор који су добили од компаније је да израда и предаја Студија о процени утицаја на животну средину надлежним министарствима представља формални и јасно дефинисан поступак прописан законом Републике Србије којим је прописана и процедура јавног увида.

Први формални корак у том поступку компанија је учинила подношењем захтева за Решење о обиму и садржају Студије за подземни рудник, које је Министарство заштите животне средине донело у августу 2021. године а које је престало да важи након одлуке Владе о престанку важења Уредбе о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта „Јадар“ (јануар 2022. године) чиме је онемогућен наставак редовне процедуре за израду студија.

„Пре обуставе стандардне процедуре компанија је израдила радне нацрте студија о процени утицаја на животну средину за подземни рудник и постројење за прераду. Осим тога, након 2022. и 2023. године ажурирана је и техничка документација што је омогућило побољшање мера за управљање утицајима на животну средину. У том периоду отпочет је рад на новим техничким решењима за управљање отпадом и израђен је радни нацрт Студије о процени утицаја на животну средину за депонију отпада. Ове активности спроведене су у склопу интерне Студије изводљивости и сваки од три радна нацрта израђен је у складу са законским одредбама које би се примењивале у оквиру стандардне процедуре за израду Студија о процени утицаја на животну средину“, написано је у одговору компаније „Рио Тинто“.

Такође, из компаније наглашавају да планирају да у наредном периоду објаве радне нацрте студија у постојећем облику на њиховој интернет страници, како би заинтересованој јавности и стручној заједници омогућили увид у чињенице и податке у вези са пројектом „Јадар“, као и у предложена решења чија примена би предупредила потенцијалне ризике.

Фото: ТВ Лотел

У одговору су истакли да би се пројекат „Јадар“, с обзиром да је реч о сложеном пројекту који осим подземног рудника обухвата постројење за прераду руде на површини, као и депонију за одлагање индустријског отпада насталог прерадом руде, развијао у више фаза почевши од изградње подземног рудника, и да би се развој различитих делова пројекта одвијао на основу различитих закона.

„За потребе пројекта „Јадар“ планирана је израда три студије процене утицаја на животну средину – за подземну експлоатацију руде јадарита, за постројење за прераду руде, и за депонију индустријског отпада. Иако одвојене, свака од три планиране студије садржала би и приказ кумулативних утицаја целокупног пројекта, зато што желимо да јавности у Србији јасно прикажемо укупне могуће утицаје пројекта „Јадар“ на животну средину“, навели су из компаније.

Додали су и да развој пројекта зависи од исходовања свих неопходних дозвола и сталне сарадње и комуникације са локалном заједницом, Владом Србије и цивилним друштвом и да су кључне активности завршетак израде студија, јавни увид и одобрење студија о процени утицаја на животну средину.

Указали су и да су за потребе реализације пројекта током протеклих десет година спровели велики број научних истраживања на терену у којима су учествовали независни стручњаци из Србије и света, а да су прикупљени подаци омогућили темељно разумевање почетног (нултог) стања животне средине, потенцијалне утицаје пројекта и предвиђене мере за њихово отклањање или ублажавање и примену савремених инжењерских решења усаглашених са законима Србије и најбољим праксама које се примењују у Европској унији.

Фото: ТВ Лотел

„Да би компанија била у прилици да кроз редовни законски поступак представи коначне верзије студија било би неопходно да Просторни план подручја посебне намене за пројекат „Јадар“ буде враћен на снагу. Након тога, државни органи требало би да утврде обим и садржај за сваку од три студије, по чему би компанија имала рок од највише 12 месеци да студије ажурира, заврши и упути у даљу процедуру која подразумева јавни увид. Завршетак и одобравање коначних студија нису могући без неопходних дозвола, прецизно утврђеног обима и садржаја и јавног увида финалних докумената“, одговор је компаније.

Комерцијални садржај

Наставиће се…