НЕДОУМИЦЕ И ЧИЊЕНИЦЕ ОКО ПРОЈЕКТА „ЈАДАР“: КОМЕРЦИЈАЛНИ САДРЖАЈ

67

ЛОЗНИЦА (14. август 2023) – Пројекат „Јадар“ има потенцијал да постане светски значајан центар за производњу литијума, који у Србији може да подстакне развој нове индустрије производње батерија и електричних возила, стварајући на тај начин хиљаде нових радних места у Лозници за садашње и генерације које долазе.  

Употребом најсавременијих технологија, пројекат „Јадар“ би на безбедан, одржив и одговоран начин производио литијум-карбонат, материјал без кога би наставак енергетске транзиције био немогућ. 

Потпуно је разумљиво да величина оваквог пројекта може да изазове забринутост због могућих утицаја на локалне заједнице и животну средину лозничког краја. Томе доприноси и велики број нетачних и обмањујућих информација које су се појавиле у јавности. 

Премда и даље немамо дозволе које би нам омогућиле да наставимо развој пројекта, овим чланком желимо да одговоримо на често истицане неистине и недоумице о „Јадру“. Компанија Рио Сава кроз комуникацију са локалном заједницом наставља да сагледава и изналази начине за унапређење пројектних и инжењерских решења на пројекту „Јадар“, зато је нужно имати у виду да неке бројке и информације могу да буду подложне променама услед будућих измена у пројектној документацији.   

Комплетан документ је доступан на: https://riotintoserbia.com/projekat-jadar/ 

Недоумица: „Јадар“ је површински коп који би обухватио преко 2.000 хектара земљишта у долини реке Јадар. 

Чињеница: Пројектом је предвиђено да „Јадар“ буде подземни рудник. На приближно 220 хектара централног подручја пројекта је предвиђена изградња подземног рудника и објeката намењених за рударство и прераду минерала. Поређења ради, површински коп рудника угља „Колубара“ се простире на око 60.000 хектара површине. Пројектовањем што мање зоне централног подручја смо покушали да смањимо утицај пројекта на заузетост пољопривредног земљишта и природне екосистеме. 

Активности у подземном руднику ће се обављати електричним возилима за рад под земљем у највећој могућој мери. Емисије буке и прашине у оваквим операцијама су мање него у операцијама сличног типа на површинским коповима. Подземни радови на изградњи и ископавању укључивали би комбинацију метода како би се што више смањила количина ископаног стенског материјала, а тиме и укупна количина генерисаног отпада и материјала за складиштење.  

Недоумица: Рудник би утицао на постојеће изворе воде за пиће и исцрпео би их. 

Чињеница: Ниједан постојећи нити будући извор јавног водоснабдевања (према Водопривредној основи Р. Србије) се не би користио за прераду минерала јадарита, нити за задовољење потреба пројекта „Јадар“ за водом. 

Пројекат „Јадар“ је осмишљен тако да се преко 70% потреба за водом може подмирити из сопствених извора, путем прикупљања атмосферских вода, дотока подземних вода у рударске просторије или пречишћавањем и рециклирањем вода које се већ користе у процесу прераде. Од ових 70%:  

18% потреба за водом би обезбеђивале рудничке воде којe се испумпавају из подземних јамских просторија;  

48% потреба би обезбеђивале воде која би се поново користиле у оквиру пројекта. Вршило би се поновно пркупљање вода насталог процеђивањем из откопаног материјала, отпадног стенског материјала, остатака из процеса прераде, система за испирање и из прераде, затим би се та вода пречишћавала како би се омогућило њено поновно коришћење када је то могуће и тако смањила могућност губитака;  

12% потреба би обезбеђивало прикупљање кишнице и површинског отицаја у оквиру централног подручја пројекта.  

Наше стратегија за управљање и коришћење вода се заснивају на билансима који су рађени за потребе пројекта током јула 2023. Непрестано радимо на побољшањима и унапређењима нашег приступа управљању водама. Зато ћемо ове вредности благовремено и ажурирати чим нове информације постану доступне. 

Преостале потребе за водом, које се не могу подмирити кишницом, подземним дотицајима и рециклирањем, биле би обезбеђене из водоносних слојева формираних у алувијалним седиментима реке Дрине, али не и из самог тока реке. У просеку, око 22% потреба за водом пројекта „Јадар“ би било обезбеђено из овe издани, која је формирана у зони која се не користи, нити се планира за коришћење као извор пијаће воде. Ова издан се не може користити као извор воде за пиће због претходних активности на ископавању шљунка узводно уз реку, услед којих је дошло до уклањања површинских заштитних слојева, те алувијални седименти нису погодни као извор пијаће воде. 

Такође, током активног рада пројекат „Јадар“ не би захватао воду из плитких издани формираних у долини реке Јадар. Свесни смо да су ове воде од суштинског значаја за локалне заједнице, те смо „Јадар“ пројектовали тако да се потенцијални утицаји на издани у долини реке Јадар сведу на минимум. 

Фото: РСЕ

Недоумица: „Рио Тинто“ планира да уништи стотине хектара шума са јединственом вредношћу екосистема. 

Чињеница: Шуме високе еколошке вредности биле би очуване кроз стриктно поштовање хијерархије мера за ублажавање утицаја (углавном избегавање и свођење утицаја на минимум). Према тренутном плану, планирано је уклањање 145 хектара шуме, које нису старе шуме или шуме високе заштитне вредности. Да бисмо надокнадили уклоњених 145 хектара шуме, пројекат „Јадар“ би обезбедио 300 хектара садница за нове шумске површине, како то налаже Закон о заштити природе Републике Србије. Осим шума, компензације би обухватиле и друга станишта и нише високог биодиверзитета који су нарушени или сасвим изгубљени у оквиру шумских екосистема. Ово би био први пример овакве праксе у Србији и доказ наше посвећености очувању биодиверзитета. 

Недоумица: Руда јадарита садржи висок ниво арсена, а отпад у оквиру пројекта „Јадар“ би довео до загађења животне средине због тако повишених нивоа. 

Чињеница: Лежиште „Јадар“ не садржи високе нивое тешких метала попут арсена. Стога би концентрација тешких метала у индустријском отпаду у оквиру пројекта „Јадар“ била слична концентрацијама које се могу наћи у локалном земљишту, укључујући пољопривредно земљиште. Концентрација арсена у отпаду насталом из руде јадарита од 90 ppm слична је резултатима анализе узорака земљишта узетих са обрадивог земљишта у плавном подручју реке Јадар. Референце ради, то је 50 пута мање од концентрације у јаловини из рудника антимона „Столице“ (4272 ppm). Разлог томе лежи у чињеници да арсен има изражену тенденцију да се концентрише у лежиштима појединих минералних сировина попут антимона, али то није случај са литијумом. Поред тога, арсен у отпаду руде јадарита је класификован као изузетно нерастворив и физички изолован у оквиру отпада према највишим могућим прописима и стандардима који важе за отпад. Стога се сматра да мала количина присутног арсена неће представљати ризик за дисперзије у локалним водама. 

Да бисмо спречили загађења изазвана арсеном, користили бисмо технологију прераде руде којом бисмо спречили излагање руде ваздуху односно води. Након прераде, преостали остатак би се сушио како би се постигла веома ниска пропусност и тиме ограничио продор ваздуха и воде. Остатак би се потом одлагао на депонију која је пројектована тако да се изложеност ваздуху и води сведе на минимум. Тако би ослобађање арсена било онемогућено.  

Фото: РСЕ

Пројектна решења за депонију подразумева систем вишеструких непропусних баријера по површини и дну депоније. Такође би постојао систем за прикупљање процедних вода, при чему би се тако прикупљене воде усмеравале ка постројењу за пречишћавање и каснију поновну употребу. Након затварања рудника, наставили бисмо да пратимо све потенцијалне утицаје како бисмо спречили потенцијални утицај на околну животну средину.  

Недоумица:  У процесу прераде руде јадарит користила би се сумпорна киселина. Испарења од употребе сумпорне киселине би загадила животну средину у кругу од 10 до 20 км.  

Чињеница: Сумпорна киселина не би била присутна у емисијама, односно токовима остатака из процеса прераде руде јадарит.  

Сумпорна киселина је један од најважнијих и најшире коришћених производа хемијске индустрије. У југоисточној Европи се годишње користи око 6 милиона тона сумпорне киселине. У Србији се годишње потроши око 400.000 тона сумпорне киселине, док се у западној Европи, на пример у Немачкој, користи око 7 милиона тона годишње.  

У оквиру пројекта „Јадар“ годишње би се користило око 320.000 тона сумпорне киселине. Процес употребе сумпорне киселине у различитим индустријама је безбедан и стриктно регулисан прописима Владе Србије. Предложени процес омогућава растварање руде без стварања и емитовања сумпорне паре. Јадарит би се растварао у сумпорној киселини у затвореним челичним посудама на температури од 90°C. С обзиром на то да је ова температура знатно нижа од тачке кључања сумпорне киселине (250°C) и тачке кључања воде (100°C), гас који настаје растварањем би примарно садржао угљен-диоксид и воду. Као резултат тога, у оквиру процеса прераде не би дошло до испаравања сумпорне киселине. Све додате компоненте сумпорне киселине се на крају претварају у бенигна једињења као што су вода и гипс или производе борне киселине и натријум-сулфата који би били пласирани на тржиште.  

Недоумица: Током транспорта би могло доћи до погрешног поступања са сумпорном киселином, те би она могла да нанесе штету животној средини. 

Чињеница: Био би установљен низ превентивних поступака како би се обезбедио безбедан транспорт сумпорне киселине.  

Инжењерски принципи руковања сумпорном киселином су установљени, доказани и широко примењени. Сумпорна киселина би се превозила наменским возовима. Након утовара, транспорт би се вршио у затвореном систему, који би био опремљен системима за детекцију удеса и аутоматско гашење пумпи. 

Студије о процени услова за изградњу железничке пруге у оквиру пројекта „Јадар“ нису идентификовале проблеме у погледу капацитета, односно уских грла, који се односе на капацитет постојеће железничке мреже за манипулисање додатним теретом. Осим тога, недавно је извршена реконструкција железничких колосека или различитих праваца који би се према плану користили за транспорт сумпорне киселине (Рума – Брасина и Ниш – Зајечар), чиме су повећани свеукупна безбедност и капацитет. 

Недоумица: Висок ниво загађења од предложеног пројекта „Јадар“ би за последицу имао еколошке избеглице. 

Чињеница: Овај пројекат не би створио еколошке избеглице. Ми, заправо, очекујемо да би пројекат привукао нове становнике у Мачвански регион из других региона у Србији.  

Емисије из наших операција, укључујући емисије из напајања електричном енергијом, износиле би око 249.000 тона угљен-диоксида годишње. Према најновијим подацима које наводи Министарство рударства и енергетике, укупне емисије угљен-диоксида у Србији се процењују на 60 милиона тона годишње. Из тога следи да би „Јадар“ укупним емисијама на нивоу државе допринео са око 0,4%.  

Лежиште „Јадар“ не садржи високе нивое тешких метала попут арсена. Стога би концентрација тешких метала у индустријском отпаду у оквиру пројекта „Јадар“ била слична концентрацијама које се могу наћи у локалном земљишту, укључујући пољопривредно земљиште. Сумпорна киселина не би била присутна у емисијама односно токовима остатака из процеса прераде руде јадарит. 

У врхунцу изградње, „Јадар“ би обезбедио око 3.500 високо плаћених радних места, а након пуштања у рад, 1.300 радних места са пуним радним временом са просечном нето месечном зарадом од 1100 евра. Овај пројекат је усредсређен и на дугорочни развој српских добављача. Сарађивали бисмо са државним органима, српским билатералним и међународним партнерима за развој и другим чиниоцима из приватног сектора у циљу пружања подршке развоју локалних предузећа. 

Недоумица: Технологија прераде руде јадарит је нова, прљава и опасна. 

Чињеница: Предложена технологија прераде руде, процес и опрема су уобичајени за постројења за прераду минерала и хидрометалуршку прераду широм света, укључујући и Европску унију. На пример, процес који бисмо користили за производњу борне киселине је идентичан процесу који користимо више од 50 година у нашим постројењима за производњу бора у Калифорнији, САД. Борна киселина се користи за многе свакодневне производе, на пример у капима за очи како би се олакшала иритација и за уклањање нечистоћа. 

Недоумица: Милиони тона отпада би били бачени у долину реке. 

Чињеница: Свим отпадом би се пажљиво управљало у складу са стандардима у Србији и европским стандардима. Предвиђена локација депоније је у долини реке Штавице, десетак километара од предложене локације пројекта „Јадар“ и изван је плавног подручја. Уместо складиштења индустријског отпада у течном облику (хидромешавина са 75% садржаја влаге) у типичном флотацијском јаловишту са великом браном, планирамо да сушимо и компресујемо отпад до високог нивоа непропусности и одложимо га на стабилну депонију пројектовану по највишим стандардима. Тачније, усвојили бисмо низ мера које испуњавају и српске и европске законске прописе, укључујући вишеструке баријере за заштиту подземних вода. Предложене мере обухватају:  

  • одводњавање помоћу филтер преса за стварање чврстих остатака из процеса прераде, што би омогућило прогресивну рекултивацију и смањењило површину депоније; 
  • непрекидно истраживање и развој у циљу проналажења нових и бољих начина за поновну употребу отпада и остатака из процеса прераде; 
  • примену вишеструких баријера ради спречавања контаминације на постројењима за управљање отпадом; 
  • уградњу система за одвођење и прикупљање процедних вода за даљи третман и рециклажу воде; 
  • постављање канала за одвођење воде око депоније како би се смањио контакт чисте кишнице са отпадом и остацима из процеса прераде; 
  • постепено затварање објекта за одлагање отпада постављањем прекривног слоја и његова рекултивација;  
  • и уградњу система за праћење утицаја отпада и остатака из процеса прераде на животну средину. 

(Комерцијални садржај)