Закупљен простор
ЛОЗНИЦА (25. август 2023) – Пројекат „Јадар” би Србији могао да донесе значајне и дугорочне економске користи. То не значи просперитет на штету животне средине или локалне заједнице. Пројекат „Јадар” би био развијен у складу са ригорозним стандардима заштите животне средине, друштвене одговорности и корпоративног управљања (ЕСГ), као и очувања богатог културног наслеђа лозничког краја.
Свесни смо да рударска индустрија има утицај на подручје на којем се одвија и зато је посебно важно право становника да буду информисани о пројекту чија је реализација планирана на подручју у којем су настањени. Бројне дезинформације које су пласиране у јавности су изазвале разумљиву забринутост и несигурност.
Овим текстом желимо да изнесемо најновије чињенице и да разјаснимо најчешће недоумице о пројекту „Јадар“. Иако тренутно немамо неопходне дозволе да наставимо са реализацијом пројекта, наш приоритет је да све заинтересоване стране имају тачне информације о „Јадру“.
За више информација о „Јадру“, можете посетити интернет страницу пројекта https://riotintoserbia.com/
Недоумица: Ископавање литијума у околини Лозницe би изазвало загађење воде у Београду – загађење би дошло до Саве и Дунава преко Дрине.
Чињеница: Постројењима за прераду и управљање отпадним водама у оквиру пројекта „Јадар“ би се обезбедило да се вода са локације може испуштати тек након пречишћавања до квалитета класе II површинских вода, што је уједно и циљ дефинисан Стратегијом управљања водама на територији Републике Србије до 2034. године. То значи да би био сачуван постојећи квалитет вода у рекама Дрина и Сава.
Како би се обезбедила транспарентност у вези са квалитетом вода, током читавог животног циклуса рудника ангажовали бисмо лабораторију, акредитовану у складу са домаћом законском регулативом, која би редовно анализирала све отпадне воде. Резултате ових анализа компанија би учинила јавно доступним.
Недумица: Пројекат „Јадар“ представља опасност за 145 заштићених и строго заштићених врста, од којих би многе биле истребљене.
Чињеница: Током развоја и рада, „Јадар“ би се строго руководио српским законима и прописима о заштити природе. Овај пројекат би, такође, поштовао начела, праксу и стандарде Европске уније у области заштите животне средине. Чували бисмо, и тамо где је могуће, унапредили екосистеме како бисмо постигли циљ без нето губитка биодиверзитета. Да бисмо то постигли, предвидели бисмо и ублажили било које негативне утицаје на флору и фауну кроз хијерархију мера за ублажавање путем избегавања, свођења утицаја на најмању меру и обнављања.
Према подацима Завода за заштиту природе Србије, у Србији постоји 1.783 строго заштићених и 860 заштићених врста биљака, животиња и гљива, што укупно износи 2.643 врсте. Тим пројекта „Јадар“ је на предложеном подручју пројекта идентификовао око 145 заштићених и строго заштићених врста и те врсте су широко распрострањене на простору западне Србије и шире. Сличан број врста би вероватно био идентификован на било ком мањем подручју од интереса за развој грађевинских, односно индустријских објеката. То значи да би заштићене и строго заштићене врсте биле отпорне уколико би промени био изложен само мали део њихове популације. Ми, међутим, имамо у виду да је суштински важно да се на одговарајући начин управља свим потенцијалним утицајима у складу са релевантним законима и смерницама.
Тим пројекта „Јадар“ је, такође, утврдио да ниједна врста која се налази на предложеном подручју пројекта вероватно неће испуњавати критеријуме за критична станишта у оквиру EBRD Услова за реализацију 6. Предложено подручје пројекта не спада у заштићена природна подручја у оквиру мреже НАТУРА 2000, Емералд или у заштићена подручја од националног значаја. Ендемске врсте нису регистроване на предложеном подручју пројекта, а 98% свих идентификованих врста спада у категорију последње бриге (Least Concern – LC) Црвене листе угрожених врста Међународне уније за заштиту природе (IUCN). Врсте из ове категорије имају стабилну популацију и нису угрожене нити потенцијално угрожене. Свега 2% врста је вишег статуса Међународне уније за заштиту природе и у складу са тиме планови за управљање би се установили у сарадњи са надлежним институцијама у Србији.
Недоумица: Рудник би за собом оставио пустош по завршетку свог животног циклуса.
Чињеница: У потпуности уважавамо да смо одговорни за дугорочни утицај који наше пословање може да испољи на квалитет земљишта и да морамо да осигурамо да ти утицају буду контролисани и након затварања пројекта „Јадар“. Када било која операција наше компаније напослетку улази у фазу затварања, наш основни циљ је да тај процес спроведемо на начин који доноси вредност локалној заједници и представља позитивну заоставштину нашег рада.
Да бисмо у томе успели увек сарађујемо са локалним заједницама и другим заинтересованим странама. Тај принцип бисмо применили и на пројекту „Јадар“, а са циљем да локалне заједнице и друге заинтересоване стране могу да утичу на процес затварања и определе коначну употребу рехабилитованог подручја.
Недоумица: Пољопривреда не би могла да се одвија у подручју рудника.
Чињеница: Схватамо колики је економски и историјски значај пољопривреде у долини реке Јадар и чврсто верујемо да је суживот подземног рударства и пољопривреде могућ. Пољопривредне активности би несметано могле да се одвијају на површини истовремено са активностима на подземној експлоатацији „Јадар“. Што значи да подземни рудник има знатно мањи утицај на површину терена, као и на животну средину у односу на руднике са површинском експлоатацијом. Наша компанија има бројне примере партнерстава са локалним пољопривредницима, којима се унапређују њихови приноси и приходи. На пример, у провинцији Сагнеј – Лак Сен Жану Квебеку, у Канади, заједно са узгајивачима боровница радимо на побољшању приноса и квалитета воћа које они производе.
Недоумица: Због рудника „Јадар“ је угрожено преко 20 историјских и културних локалитета.
Чињеница: Разумемо да је заштита културног наслеђа у Србији питање од јавног значаја. На основу досадашњих истраживања, утврђена су два културолошки значајна локалитета која се налазе близу или у оквиру предложене локације рудника – некропола Пауље и Црква Светог Великомученика Георгија.
Некропола Пауље је археолошко налазиште гробља из бронзаног доба старо око 3.500 година. Сарађујемо са Музејом Јадра у Лозници како бисмо подржали пажљиво ископавање артефаката, као што су гробне хумке, керамика, камено оруђе и бронзани предмети. Док с једне стране подржавамо конвенционалне методе истраживања, ископавања и очувања артефаката за јавно излагање, с друге улажемо и у напредну технологију, као што су LiDAR и геомагнетне технологије, које су унапредиле прецизност техника истраживања у циљу бољег утврђивања и мапирања археолошких налазишта. Ове технологије су, такође, унапредиле ископавање важних открића.
Црква Светог Великомученика Георгија се налази у близини предложене локације рудника, међутим, она неће бити изложена физичком утицају радова на пројекту „Јадар“. Увиђамо колико је важна улога коју ова црква има у локалној заједници и посвећени смо томе да обезбедимо да она остане заштићен локалитет културног наслеђа.
Недоумица: „Рио Тинто“ локалним житељима плаћа прекомерне износе како би их принудио да се иселе из својих домова и прети им експропријацијом.
Чињеница: Оптужбе да смо становницима претили експропријацијом су нетачне и најоштрије их одбацујемо. Наш кодекс понашања је јасан: ми не нудимо, не дајемо и не прихватамо мито, без обзира на то где послујемо, каква је ситуација и ко је укључен; такве активности су строго забрањене.
Кроз редовну комуникацију са локалном заједницом, пре одлуке Владе Србије о повлачењу дозвола, осигурали смо да 96% домаћинстава у централном подручју пројекта добровољно прода своју имовину. У току процеса релокације пружили смо подршку онима који су продали своју имовину и настављамо да то чинимо како бисмо осигурали да се њихова средства за живот одрже и по могућности побољшају. Све процене имовине извршене су у складу са глобалним стандардима Међународне финансијске корпорације (IFC).
У јануару 2023. године покренули смо Програм одрживог локалног развоја за сва заинтересована лица на подручју Лознице и Крупња. То је део наше непрекидне подршке локалном економском развоју, са фокусом на пољопривреду, туризам и одрживо предузетништво. Кандидати морају да испуне дефинисане критеријуме и да поштују низ обавеза чији је циљ да обезбеде одговорност у оквиру овог програма развоја. Корисници програма немају обавезу да на било који начин подржавају компанију „Рио Тинто“ или да с њом сарађују.
Недоумица: Земљиште у долини реке Јадар је изузетно плодно, а пројекат „Јадар“ би локалним пољопривредницима одузео значајну економску шансу.
Чињеница: „Јадар“ би изместио пољопривредну производњу са приближно 220 хектара, односно са мање од 1% укупног пољопривредног земљишта на територији општине Лозница (укупно 308 км2 (односно 30.800 ха). У централном подручју пројекта (подземни рудник, објекти за прераду и одлагалиште отпадног стенског материјала), укупно остварена вредност од пољопривреде се процењује на мање од 0,62 милиона евра годишње. Допринос пројекта „Јадар“ бруто домаћем производу се процењује на око 695 милиона евра годишње, од чега би се 24 милиона евра годишње преносило директно у општински буџет.
Битно је напоменути да су државни и општински порески и приходи од рудне ренте директно везани за тржишну цену литијума. Горе наведене бројке израчунате су коришћењем цене литијум-карбоната од приближно 15.000 долара по тони, а уколико би цена литијума достигла 20.000, 30.000 или чак 80.000 долара, као што је то био случај прошле године, вредност економских доприноса била би вишеструко увећана.
Уколико би пројекат „Јадар“ постао оперативан, поштовао би строге стандарде заштите животне средине, друштвене одговорности и корпоративног управљања како би се обезбедио наставак пољопривредних активности непосредно уз предложену локацију рудника. Такође бисмо наставили да улажемо у развој пољопривреде у региону, а рехабилитовано земљиште на коме би се пројекат налазио би након завршетка операција било учињено погодним за поновну употребу.
(Комерцијални садржај)
