ИСТРАЖИВАЊЕ БИОДИВЕРЗИТЕТА НА ПОДРУЧЈУ ПРОЈЕКТА „ЈАДАР“

47

Закупљен простор

Биолошка разноврсност и природа, као део животне средине, а према нашем чувеном академику, Синиши Станковићу, оквир живота, у новије време привлачи велику пажњу јавности, али и позорност, због чега сваки национални пројекат, а посебно пројекат будућег рудника „Јадар“, изазива велику полемику, делимично и узнемиреност, и сходно томе критике и опонирања. О овој теми, разговарали смо са др Душаном Мијовићем, главним саветником за заштиту животне средине у компанији Рио Сава Експлорејшн д.о.о.

Како бисте приказали подручје Пројекта „Јадар“ укратко?

Подручје које је од интереса за Пројекат „Јадар“ представља неколико раздвојених целина које географски припадају Подрињу, а у хидрографском смислу доњем току Јадра. Те целине су Зона производно индустријског комплекса, укупне површине 220 ha; простор будућег изворишта у атару Липничког Шора; будуће одлагалиште индустријског остатка „Штавице“, укупне површине 170ha,  и као реперни простор ушће Јадра у Дрину, у атару Лешнице. Према намени површина, највећи део припада пољопривредном земљишту. Веома значајна чињеница је да на подручју планираног рудника нема заштићених природних добара ниједне категорије.

Изглед подручја долине Јадра Фото: РСЕ

Која су распрострањена станишта и који је њихов значај за очување биодиверзитета?

Према природним вредностима и значају за заштиту, идентификована станишта се деле на приоритетна станишта, веома значајна станишта, значајна станишта и станишта без значаја за заштиту. Вредновање и заштита станишта се спроводи како би се станишта очувала, али и заштитила од потенцијалних негативних утицаја, најчешће услед људских активности. На подручју Пројекта „Јадар“ регистрован је 101 тип станишта, од којих је 31 тип приоритетно станиште (Кризманић и др, 2021). Међу површинама које нису под културом, значи природне су и под различитим типовима листопадних шума, док остали типови станишта (травна, жбунаста, влажна и водена) заузимају знатно мањи удео (Кризманић и др, 2021).

Која истраживања и процене биодиверзитета је покренуо „Рио Тинто“ на Пројекту „Јадар“?

Свесна значаја биодиверзитета на подручју будућег подземног рудника „Јадар“, компанија Рио Тинто је организовала два независна истраживања биодиверзитета. Прво истраживање у периоду 2016-2020. године, извела је међународна компанија за управљање ресурсима животне средине. Они су истраживали заједнице водених и копнених екосистема долине Јадра и идентификовали специјски диверзитет. Затим је Конзорцијум стручњака са факултета и института из Србије, 2021. године истраживао типове станишта, потенцијалне утицаје и распрострањење кључних врста биљака и животиња. Резултати ова два истраживања послужиће за израду студије о процени утицаја Пројекта „Јадар“ на животну средину и развој будућих мера ублажавања.

Да ли постоје и неке пионирске методе које су урађене на истражном подручју?

Поред различитих метода биолошких истраживања, примењена је Метода еколошког ДНК (еDNА) за утврђивање специфичних водених животиња (2018 – врсте бескичмењака и риба, 2020 – врсте кичмењака и мањег броја бескичмењака). Такође, завршетак студије Процена визуелног утицаја на предео (LVIA), иначе, први пут у Србији за неки будући индустријски комплекс, која процењује потенцијални визуелни утицај на биодиверзитет и промену пејзажа и студија Процена утицаја светлосног загађења на животну средину (ELIA), како би се успоставиле мере ублажавања светлосног утицаја на рецепторе у околини, односно на птице, слепе мишеве и инсекте.

Шта чини приступ Рио Тинта биодиверзитету?

Пројекат „Јадар“ обухвата стандарде за управљање биодиверзитетом који обухватају стандарде и начела добре праксе у Европској унији, као и на основу регулативе Републике Србије, затим Процену и управљање ризицима које изазивају климатске промене. Пројекат мора да садржи мере и услове заштите и унапређења екосистема и биодиверзитета, како не би дошло до „нето губитка“ биодиверзитета на предметном подручју. Последњи стандард, можда и најважнији за јавност, је посвећеност начелу транспарентности, одговорности и укључивања заинтересованих страна, како би се информисање јавности одвијало континуално са развојем пројекта.

Потенцијални изглед индустријског постројења пројекта „Јадар“ Фото: РСЕ

Шта значи хијерархија мера за ублажавање утицаја Пројекта?

Ова хијерархија представља скуп узастопних корака за ублажавање утицаја пројекта на биодиверзитет и она је основа стандарда број 6 Међународне финансијске корпорације. Осмишљена је да би се развојни пројекти унапред припремили за утицаје и да се спречи потенцијални „нето губитак“. Хијерархију чине: Избегавање утицаја, Свођење утицаја на минимум, и у посебним случајевима Обнову/санацију подручја погођених утицајем.

Шта су мере за компензацију биодиверзитета?

Мере за компензацију представљају мерљиве исходе очувања биодиверзитета коју су резултат активности на ублажавању преосталих штетних утицаја. Пројектом је планирано постизање исхода без „нето губитка“ током животног века будућег подземног рудника „Јадар“. Због тога су опредељена значајна средства да се за поједине ретке и строго заштићене врсте такође спроведе неки вид компензационих мера. За потребе уређења простора за успостављање Пројекта „Јадар“ било би уклоњено око 145 ha шуме, а на месту које одреде стручњаци за заштиту природе било би посађено 300 ha нових шумских засада. Тако би се створио нов одржив и квалитетан шумски екосистем у будућем периоду.

Какво је осматрање биодиверзитета предвиђено?

Континуирано осматрање биодиверзитета предвиђено је на 20 кључних тачака, како би се утврдила промена стања биодиверзитета у односу на нулто стање, али и обезбедило осматрање биодиверзитета при изградњи, раду и након затварања подземног рудника. На основу резултата осматрања и процене ризика по животну средину, а у складу са захтевима права Републике Србије и EBRD-a унеће се промене у дизајн Пројекта и у свим фазама бити јавно доступне.

Планирани изглед рекултивисаног подручја након затварања потенцијалног постројења Фото: РСЕ

Како се предвиђа управљање утицајем Пројекта „Јадар“ на животну средину?

Утицај на биодиверзитет на подручју Пројекта „Јадар“ не иде по границама засебних целина, а да би се тај утицај ублажио планирано је да се допринесе заштити национално заштићених подручја и резервата природе у близини Пројекта која су на удаљености десетак и више километара. Такође је планирано учешће у обнављању критичних станишта флоре и фауне која ће бити изложена утицајима, па и формирање Комитета за праћење и извештавање како Пројекат „Јадар“ управља животном средином.

(Комерцијални садржај)