Закупљен простор
ЛОЗНИЦА (22. СЕПТЕМБАР 2023) – О економским бенефитима потенцијалне реализације пројекта „Јадар“, уколико би почело ископавање и прерада руде јадарит, за Лозницу, Мачвански управни округ и целу Србију и грађане наше земље разговарали смо са проф. др економских наука Владимиром Маринковићем, бившим потпредседником Народне скупштине Републике Србије и функционером Српске напредне странке.
Слушамо често да је свет усред транзиције ка новом индустријском добу које ће се заснивати на одрживости и обновљивим изворима енергије. Шта то значи за Србију и да ли ће људи у Мачванском управном округу осетити последице и бенефите те транзиције?
То ће зависити од тога како се Влада Републике Србије и људи који врше власт у земљи буду понашали, али наравно и грађани Србије који треба да препознају ситуацију у којој се налази цео свет, а то је општа глобална криза која је посебно ескалирала са почетком рата у Украјини. Прича о енергентима и енергији која је до тада била једна врста економског параметра је завршена. Енергетика је сада геополитички параметар који ће бити значајан и стратешки за наредне деценије по питању геополитичког позиционирања држава у свету, али и њиховог опстанка. Ми у Србији би требало да препознамо шта је наш интерес и да имамо јасну стратегију развоја наше земље, како да на најбољи могући начин превазиђемо кризу која траје и која ће сигурно трајати у неком средњорочном временском периоду. С обзиром да су код нас врло дуго трајала истраживања по питању руде јадарита, и с обзиром да је та руда толико значајна и биће значајна у будућности, мислим да се питање да ли ћемо искористити ову прилику коју имамо или не коси са здравом логиком, јер такав ресурс и прилику коју имамо ретко која земља има. Литијум, борати, кобалт, никл и бакар ће одређивати будућност целог света, не само Србије. Србија треба да се позиционира тако да своју прилику искористи на најбољи могући начин, да ресурс који има искористи и стави у интерес грађана целе земље и мислим да би реализација таквог пројекта требало да буде нешто што ће потпуно променити и одредити будућност Србије. Налазимо се на великој прекретници; да ли ћемо обезбедити сигурну будућност за нас, нашу децу, радна места, да ли ћемо се укључити у четврту индустријску револуцију на прави начин и коначно, као држава, у складу са својим националним интересима, интересима наших грађана и нашег народа, прикључити се свету који базира свој развој на новим, чистим технологијама, на зеленој енергији и зеленој агенди и на електричним аутомобилима. Европска унија и САД су дефинисале до 2035. године потпуни прелазак на електричне аутомобиле, а најснажније светске земље воде жестоку трку управо по питању истраживања, развоја и коришћења критичних сировина које сам навео, а међу којима је литијум најзначајнији. САД ужурбано раде на томе и дале су огромне пакете помоћи за компаније и државе које поседују резерве литијума како би што пре тај процес могао да започне и заживи, јер је то процес који траје неколико година.Зато је јако важно послати поруку потенцијалним инвеститорима и грађанима да у овом периоду доносе одлуке које морају бити храбре и брзе, јер се ради о интересу нашег народа. Уколико будемо на паметан, домаћински начин успели да искористимо ресурс који имамо то ће бити велики бенефит за Лозницу и овај округ, јер то може у потпуности да промени целокупну земљу у погледу економског развоја, развоја малог и средњег домаћег бизниса. Морамо да ухватимо корак са светом како би искористили ресурс који имамо и направили ланац од производње литијума до производње самих батерија. То би могло да поспеши буџет Лознице, а истовремено би се повећао и наш бруто домаћи производ за један одсто, да не говорим о индиректним, нус, позитивним ефектима који би се створили кроз плаћање пореза на добит, пореза на приход и доходак грађана који иду делом и великим процентом у домаћу касу и на крају крајева оно што је у ствари најбитније, на инфраструктуру која би могла да се направи у Лозници. Лозница може да постане привредни, образовни, инфраструктурни центар западне Србије и место где ће млади људи остајати, радити, где ће имати високу зараду. Све ће се то дешавати у складу са високим еколошким стандардима који су дефинисани у ЕУ. Управо рударство ствара предуслове и услове за чисту енергију, а ту је и економска корист и атрактивност Лознице и читавог региона за додатне инвестиције које би се привукле као што су производња батерија и аутомобила. Створила би се могућност да бирате најбоље компаније које имају високе стандарде у том домену, а самим тим имали бисте амбијент са задовољним људима, младима који остају овде, прилику да стварате школе, факултете који дефинишу образовне профиле према индустријском и економском развоју региона. То је нешто што захваљујући потенцијалном животном веку овог пројекта (40 година) обезбеђује стабилну, сигурну будућност не само Лознице, Јадра и Мачванског округа, него целе Србије.
Како се Европа и Америка спремају за транзицију, поменули сте да се они укључују у ову трку у смислу обезбеђивања ланца снабдевања неопходним критичним сировинама и шта конкретно Србија има да понуди свету?
САД и Европа касне у тој борби с обзиром да се половина светске производње литијума одвија у Народној Републици Кини. Американци и Европљани су са одређеним закашњењем ушли у глобалну трку када је у питању чиста енергија, производња и коришћење критичних сировина. Нпр. прошле године у августу америчка администрација је донела огроман пакет помоћи и издвојила више од 500 милијарди долара управо за ту трку са посебним акцентом прво на литијум, затим кобалт, никл и бакар, а то су све критичне сировине које су потребне у тзв. електрификацији, е-мобилности и ономе што чека индустрију и светску економију у наредних 10 до 20 година. Кинези су се јако добро позиционирали по том питању и једини тренутно у свету имају затворен круг од самог ресурса и обезбеђења ресурса из других земаља, правећи дугорочне пословне аранжмане и уговоре какве сви инвеститори и сви који се баве производњом електричних аутомобила желе да направе. То би Србији обезбедило велику сигурност и дало нам маневарског простора да развијамо друге индустрије попут сектора истраживања, развоја образовања и науке што би нам омогућило да се кроз неколико деценија позиционирамо као развијена земља која има сопствене иновације и најквалификованије стручне људе. Питање је хоћемо ли бити одговорни према себи, према нашим грађанима, нашим поколењима, нашој деци и унуцима, јер овде се ради о дугорочној стабилности и слободно могу рећи опстанку наше земље и народа. Не можете да опстанете ако имате константан одлив људи који ће радити за 100, 200 или 300 евра у некој суседној земљи или земљи ЕУ. Суштина је да се обезбеди младим људима да овде раде за пристојне плате, да остану у Лозници, а тај пројекат би допринео и другим гранама индустрије, па и пољопривреди, о којој се доста говори неаргументовано. У рударству не постоје прљаве технологије. Постоје прљаве инсталације и постоје оне које су квалитетне. Ако се све уради на прави начин и у складу са свим стандардима, онда имате могућност да развијате и пољопривреду и друге гране индустрије. На том пројекту у наредних 40 година могло би да ради 1300 запослених, а сваки запослени у рударству повлачи за собом још троје или четворо запослених у другим секторима потребним да би све функционисало на прави начин.
Шта би Србија требало да уради да би се укључила у ту трку са осталим земљама?
Да ради оно што је у интересу грађана Србије и националном интересу, да објасни својим грађанима колико је пројекат „Јадар“ важан за опстанак и стабилност државе. Наши грађани су коначно заслужили да убирају плодове природних ресурса и богатства које имамо, а ту су и људи, добри радници, занатлије, инжењери и економисти који су наше подједнако важно богатство и које не би требало да пустимо да оду да раде у некој другој земљи. Навешћу вам пример Мађарске која приходује од фабрике батерија 7 милијарди евра на годишњем нивоу и има неколико фабрика аутомобила на електрични погон (бе-ем-ве, волво, мерцедес (…)). Када имате такве фабрике онда сте конкурентни, а ако се боре да дођу овде то значи да имате добар и квалитетан производ. Да би они могли да послују код нас, морали би да плате наше раднике, да поштују њихова права и да уложе у локалну заједницу.
Да ли је руда јадарита оно што Лозници и мачванском крају омогућава да се упише у карту света што се тиче ове трке?
Ја сам сто посто сигуран да јесте, али уз једну врсту задршке која постоји у сваком послу – неопходно је да доносите одлуке и да радите. Наука, образовање и нове технологије се мењају и напредују, сваки дан се праве нове апликације и софтвери бољи од претходних што је важно пратити како бисте задржали конкурентност на тржишту. Реч је о великој одговорности, храбрости да се донесу праве одлуке које су у интересу грађана. Мислим да Лозница дефинитивно има ту шансу. Живимо у времену када морате да користите шансе, јер у супротном остајете у запећку. Наша држава, нажалост, има са тим искуства. Ми смо своје шансе изгубили 90-их година, изгубили смо период од 10 до 15 година у којем су наши конкуренти на територији средње Европе развили и уредили своје системе и економије. Сада је ред на нас, управо овде у Лозници, а шанса коју имамо би требало да буде искључиво у интересу грађана Лознице, овог региона и целе Србије.
Шта би Лозница конкретно могла да добије?
Прво, сасвим другачији амбијент за живот и сасвим другачији квалитет живота. Можете да замислите када у једном тренутку дође највећи директни инвеститор баш у Лозницу и уложи огроман новац. Осим пројектоване просечне зараде која би била око 1100 евра то би значило и бенефит за локалну заједницу, за децу, школе, вртиће, нову инфраструктуру, можда и нове научно-технолошко-информатичке центре. Лозница би постала атрактивнија и сигуран сам да би многи своје компаније и фирме пребацили у ваш град и долазили да раде овде. Буџет града би био најмање удвостручен. Више од 300 милиона евра би се у овом пројекту потрошило и платило добављачима, било би интересантно фирмама које овде послују, али и фирмама из других крајева Србије. Пружање услуга би било подигнуто на виши ниво, те би према свим карактеристикама, на реалним основама и темељима, у наредних неколико година Лозница могла да постане модеран, европски град.
Да ли постоји могућност увећања вредности и формирања целог ланца е-мобилности у Србији уколико би се пројекат „Јадар“ реализовао. Да ли би Србија постала нешто више од самог извозника критичних сировина као што је литијум?
Мислим да смо са том политиком завршили пре 7, 8 година и да политика наше државе, председника Републике и Владе Србије подразумева да ресурси које имамо остану у земљи и да их искористимо. То је значајан ефекат оваквих инвестиција да имате могућност да улажете у образовање, науку, иновативност и људе који ће да развију процесе, који ће од тог ресурса моћи да инвестирају и да направе финални производ. Јасан план пројекта ископавања литијума је постојање затвореног ланца, а то подразумева да они који имају ресурс диктирају услове. Логично је и нормално је да стратегија наше Владе буде таква да се финални производ произведе у Србији, а онда извози и да се на тај начин подстакну наши извозни капацитети. Србија је пре 7,8 година била интересантна за инвестиције које су радно интензивне, са мануелном радном снагом, а сада је ситуација другачија. У страним компанијама раде наши инжењери, ИТ стручњаци, а овај пројекат је прилика за наше инжењере, економисте, правнике, људе свих струка и стручњака у информационој технологији, енергетици, иновацијама. Ја долазим из Београда и могу само да замислим како би изгледао један град као Лозница са таквим капацитетом и са таквим инвестицијама. Сматрам да ће, како се будемо развијали, прави квалитет живота и прави амбијент за добар и квалитетан живот и живот благостања бити управо у градовима какав је Лозница, ако наравно искористи капацитете и ресурсе које има.
Које се нове економске и друге прилике отварају у Србији, Мачванком крају и Лозници конкретно уколико се пројекат „Јадар“ реализује?
Све анализе показују да је капацитет пројекта производња милион батерија. Може да се направи фабрика батерија, може да се направи неколико фабрика аутомобила, велика је шанса за енергетику, за производњу чисте енергије и оно што је јако важно отвара се могућност да привучете најбоље компаније. То је од стратешког значаја не само за Лозницу већ за целу државу, јер ви када имате у Србији мерцедес или бе ем ве то је знак свим другим највећим инвеститорима да је Србија стабилна држава у којој вреди улагати. Онда ћете имати конкуренцију и бићете поштовани што је важно са политичке стране. То је јак сигнал за друге индустрије и инвеститоре да дођу у Србију, што би био ветар у леђа нашој економији која би за неколико деценија обезбедила добру будућност и стабилност нашим грађанима, нашем народу и нашој земљи у сваком смислу. Нема социјалне политике, нема улагања у културу, спорт и било који сегмент друштвеног живота ако нема јаке економије. Држави није циљ да само имате добру економију и јаке зараде, већ да то прати и добра социјална политика која подразумева бригу о људима који не могу себи да обезбеде егзистенцију, о здравству, о старим људима. Историја светске политике и политичке и геополитичке економије прави кључну разлику када су у питању државе које на мудар начин користе своје ресурсе, користе их зарад бољег живота својих грађана како би њихова држава била сигурна и безбедна првенствено у енергетском смислу, што је кључ свега. Када сте енергетски безбедни, сви ће хтети да сарађују са вама, свима ћете бити добар и поуздан партнер. Много је примера земаља које нису мудро радиле и нису мудро искористиле те ресурсе. Мислим да имамо руководство са озбиљним капацитетом, једну озбиљну државу која ће на озбиљан начин овоме приступити, да ћемо се заједно у отвореном разговору са грађанима одлучити за нашу будућност која треба да буде и сигурна и стабилна. Нама је овај пројекат „кец у рукаву“, а литијум нам обезбеђује дугорочни раст и стабилност.
Да ли је то уједно и ваша порука за крај овог разговора?
Порука је да коначно будемо одговорни према себи, да разговарамо на основу аргумената и чињеница и да мислимо о будућности, о нашој деци и да водимо државотворну, независну политику. Ако нисте енергетски самодовољни нећете бити независни, а у недостатку добрих и квалитетних одлука увек ћемо зависити од других. Очекујем одговорност и да оно што имамо љубоморно чувамо и користимо. Имамо ту могућност да диктирамо услове и обезбедимо оно што јесте посао државе, политичара и Владе – добру, сигурну, будућност и стабилност нашој деци која треба да се школују овде у добрим школама, на добрим факултетима. Ово је наша прилика и сигуран сам да ћемо као народ, а не као политичари, јавни посленици или медији, ту прилику да искористимо.
(Комерцијални садржај)
