ЛОЗНИЦА (29. август 2024) – Аутори рада чије се повлачење тражи потпуно су погрешно представили чињенице.
Да ли би пројекат „Јадар“ заузео 220 или 2.200 хектара? Да ли би искоренио пољопривреду у лозничком крају или би кукуруз могао нормално да се гаји 200 метара од рудника, како тврди стручњак за утицај индустрије на животну средину професор др Александар Јововић?
Када би се направила анкета међу грађанима сигурно би се чуло много различитих одговора, што је у неку руку очекивано. Иако су недавно објављени нацрти студија о процени утицаја на животну средину, који представљају став струке будући да су их радили независни стручњаци из Србије и света, о потенцијалном руднику литијума и даље кружи много дезинформација.
Под знаком питања је сада и рад хемичарке Драгане Ђорђевић и сарадника, који се у јавности представља као научни доказ штетности пројекта „Јадар“. Група стручњака, међу којима су и истакнути професори београдског Машинског и Рударско-геолошког факултета, затражила је од уредништва часописа „Nature – Scientific Reports” исправку или повлачење овог рада, наводећи као разлог озбиљне недостатке, од недоследне примене научне методологије до манипулације чињеницама и референцама.
Кључни проблеми
У допису чији је садржај јавно доступан истакнуте су кључне мањкавости рада „Утицај истраживачких активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији“. У њему се, између осталог, погрешно наводи да би пројекат заузимао између 2.031 и 2.431 хектара, док је стварна површина рудника, заједно са постројењем за прераду, око 220 хектара, а са депонијом индустријског отпада укупно 388 хектара.
Најозбиљнији проблем, према ауторима дописа, недоследно је примењивање научне методологије. У раду су повишене концентрације арсена, бора и литијума у води 20 километара низводно од истражне бушотине приказане као последица истражних радова које је спровео „Рио Тинто“, а нису узети у обзир почетни, затечени подаци о стању земљишта и воде.
Тако аутори нису показали да ли су измерене вредности последица истраживања или само одражавају природно присуство ових елемената у животној средини. Наиме, историјски налази српских геолога из 1990-их потврђују да су повишени нивои бора, литијума и арсена у долини Јадра природни феномени. Они не спомињу ни већ постојеће проблеме загађења попут пуцања бране у мају 2014. године у руднику „Столице“, које је изазвало загађење земљишта и вода низводног слива реке Јадар.
Манипулације подацима и референцама
Управљање отпадом од прераде литијума једна је од тема које изазивају највећу бригу грађана. Изузетно је важно да се стручна јавност упозна с предложеним решењима која су детаљно описана у прелиминарним студијама о процени утицаја на животну средину, и евентуално изнесе предлоге како се могу унапредити.
Уместо тога, аутори рада чије се повлачење тражи потпуно су погрешно представили чињенице. Они нетачно наводе да ће индустријски течни отпад бити одлаган у близини река Коренита и Јадар, које су склоне плављењу, иако се већ дуже време зна да је у Јадру предвиђен чврст, а не течан отпад и да би одлагалиште било на локацији ван плавног подручја.
У раду се такође манипулише референцама, наводе потписници дописа. На пример, аутори тврде да експлоатација из чврстих рудних стена има озбиљне последице по животну средину, док је најмање штетна експлоатација литијума из сланих раствора. Међутим, да би подржали ову тврдњу, цитирају рад који се искључиво бави утицајима експлоатације литијума из сланих раствора у Чилеу и уопште не помиње друге методе које би могле да се примене на јадарит.
Бројне дезинформације успориле су развој пројекта који заслужује озбиљну расправу базирану на чињеницама, јер има потенцијал да стави Србију у средиште нове важне индустрије у Европи.
Исто тако су нанеле штету рударству, због чега је реаговала и рударско-геолошка струка. У заједничком саопштењу, Геолошки завод Србије, Рударско-геолошки факултет, Комора рударских и геолошких инжењера Србије, Савез инжењера рударства и геологије Србије, Технички факултет из Бора и Рударски институт из Београда истакли су да је рударство темељ модерног индустријског друштва и да политички интереси не смеју угрозити интегритет рударске и геолошке струке.
Они су позвали су на стручни приступ у рударству и геологији, како би се осигурао дугорочни одрживи развој и заштита ових важних дисциплина, преноси Телеграф Бизнис.
