ТРАНСПАРЕНТНОСТ У УПРАВЉАЊУ ОТПАДНИМ ВОДАМА НА ПРОЈЕКТУ „ЈАДАР“

20

ЛОЗНИЦА (18. април 2024) – Постројење за пречишћавање водa би прерађивало воду користећи ефикасне технологије, пре свега ултрафилтрацију, реверсну осмозу и јонску измену. * Пречишћавање свих отпадних вода на пројекту „Јадар“ је неопходно да би производња била могућа. * Добијена чиста вода је предуслов квалитета производа.* Сви процеси пречишћавања су одавно познати и у примени.* Квалитет воде био би безбедан за животну средину и водоток у који би се испуштао вишак пречишћене воде. * На то нас обавезује закон али и брига за становништво и животно окружење.  * Резултати би били јавно доступни.

ТРАНСПАРЕНТНОСТ У УПРАВЉАЊУ ОТПАДНИМ ВОДАМА НА ПРОЈЕКТУ „ЈАДАР“

Планирање управљања водама на Пројекту „Јадар“ је усклађено са стандардима Међународног савета за рударство и метале (ICMM) чији је члан и Рио Тинто. На основу тога, употреба вода која је друштвено дељива, еколошки одржива и економски корисна, би се остваривала транспарентним управљањем и укључивањем заинтересованих страна. Део водног биланса ће представљати и отпадне воде, међу које се убрајају и рудничке воде  настале стварањем радне средине у рудном телу.

Шта су отпадне воде Пројекта „Јадар“?

Потенцијална прерада руде јадарита и производња литијум-карбоната, натријум-сулфата и борне киселине, захтева коришћење вода, а са тиме и настанак отпадних вода. Отпадне воде из рударства припадају индустријским водама а поред њих, на производно-индустријском комплексу стварале би се и атмосферске отпадне воде, које би настајале као резултат атмосферских падавина.

За потребе производног процеса обезбеђивало би се 78% воде пречишћавањем отпадних вода

Пројекат „Јадар“ предвиђа коришћење вода у обиму производно-индустријске зоне, дајући предност пречишћавању вода и њиховој поновној употреби. То подразумева најсавременије, наменско постројење за пречишћавање отпадних вода, вредности од 35 милиона долара, што би омогућило да приближно 78% техничке воде за производњу долази из рециклираних извора или пречишћене рудничке воде. Према свом пореклу, воде које ће се пречишћавати су рудничке воде (веома слане и са тешким металима), сакупљене воде падавина и процесне воде настале током технологије прераде. Количина ових вода би након пречишћавања задовољавала 78% потреба за водом. Изражено у процентима: око 12% би биле воде атмосферских падавина, 48% процесне воде и 18% рудничке воде. Укупни капацитет постројења за пречишћавање процесних  вода, које ће пречишћавати воду за поновну употребу износи приближно 5.300 m3/dan, односно 61,34 l/s. Капацитет постројења за пречишћавање рудничких вода би износио 6.000 m3/dan, односно 69,42 l/s. Сва пречишћена вода ће се користити за потребе прераде и производње.

Отпадне воде би се прикупљале како би се након пречишћавања поново користиле у производном процесу

У оквиру инфраструктуре унутар производно-индустријске зоне, предвиђено је формирање четири водонепропусне лагуне за прихват вода чији дизајн спречава њихово пражњење без третмана за пречишћавање, односно: 1) лагуна за прихват атмосферских вода које падају на производно-индустријску зону, 2) лагуна за прихват процесних вода, процедних вода сa одлагалишта јаловине и инцидентних падавина, због чега је ризик од преливања изузетно мали, 3) лагуна за прихват рудничких вода, и 4) лагуна за прихват дотицаја атмосферских вода са подручја рударске инфраструктуре. Три лагуне ће бити димензиониране да прихвате падавине по вероватноћи 1:100 година, које би трајале 24 часа. Само је капацитет лагуне бр. 2. за процесну воду  димензионисан 2,5 пута више од падавина које падну на целу производно-индустријску зону по вероватноћи 1:100 година. Све врсте пречишћених отпадних вода се стално испуштају у одговарајуће лагуне, а планирано је управљање залихама тако да се осигура пражњење само када је потребно. Уколико би се десиле падавине које превазилазе капацитет лагуна, оне би се пречишћене испуштале у реку Корениту.

Серијски колориметријски анализатор бора за растворени бор у води.

Процес пречишћавања отпадних вода

Пројектом „Јадар“ предвиђено је повезивање два технолошка процеса, односно  пречишћавање рудничких вода и пречишћавање процесних вода.

Пречишћавање рудничких вода предвиђено је на следећи начин. Рудничке воде се усмеравају на песколов где се издвајају честице веће специфичне густине, а затим се та вода заједно са oтицајем упућује у водопривредни објекат рудника. Након тога, отпадна вода се усмерава на ултра филтрацију, где се уклањају фине резидуалне суспендоване материје, а потом се у процесу реверсне осмозе, вода пропушта кроз мембранску сепарацију где се уклања 90-99% свих јона, односно неутралишу соли. Даље слани раствор иде на нулто испаравање ефлуената (ZEE) и потом на центрифугирање, где се одваја муљни колач за одлагање на депонију. Током овог процеса издвоји се 1,3 t/h соли и 0,2 нулто испаравање ефлуената воде, а пречишћена вода се враћа у нулто испаравање ефлуената одакле се путем кондензације издвоји 37 t/h у лагуну процедних вода и атмосферских вода.

Изглед матичне течности (сланих раствора) након центрифугирања
Стони бубањ са центрифугом на врху и филтер врећом од 200 окаца (за лабораторијске анализе)

Пречишћавање процесних вода предвиђено је на следећи начин. Из лагуне за процесне воде, отпадна вода се усмерава на ултра филтрацију, а потом на први пролаз реверсне осмозе, одакле се слани раствори сједињују са сланим растворима из пречишћавања рудних вода и даље заједно иду на нулто испаравање ефлуената (ZEE). Пречишћена вода која није слани раствор, се упућује на други пролаз реверсне осмозе где се опет издвајају слани раствори, а затим тако добијена вода шаље корисницима воде високе чистоће у процесном постројењу. У случају да се јави вишак вода високе чистоће, оне би пре испуштања у реципијент, пролазиле процес јонске измене, где би се путем посебно одабраних смола извршило даље уклањање бора. Ова вода високе чистоће се потом реминерализује и затим испушта у реку Јадар.

Шта се постиже коришћењем савремених технологија?

Приликом пречишћавања отпадних вода наведеним технолошким процесима, долазиће до издвајања соли у количини од 90 g/l, а проценат пречишћености вода би износио између 90,6 и 97,6 % при температури вода 8 ° C, односно између  87,1 и 94,1 % при температури вода 24 ° C.

Соли које настају издвајањем представљају потенцијал који би могао да се искористи на различите начине, односно: 1) као секундарни производ који би се продавао другим индустријама, или 2) да се уз одговарајућу прераду искористи за побољшавање механичких карактеристика пасте за запуну просторија подземног рудника „Јадар“.

Муљни колач са мешавином соли након центрифугирања.

Испуштање вишка вода

Током технолошких процеса у току године, услед различитих разлога (неповољне атмосферске прилике, смањене потребе …) може да се јави вишак вода у лагунама. Дизајн свих лагуна, чије је дно водонепропусно, спречава њихово пражњење без третмана за пречишћавање. С обзиром да се као резултат пречишћавања добија вода која је без растворених чврстих материја, односно без неорганских соли, пре испуштања у реципијент – реку Јадар, потребно је извршити усклађивање квалитета са квалитетом вода реципијента. Према регулативи, воде Јадра припадају II класи водотока, а повремено III класи.

За потребе усклађивања квалитета пречишћених вода које би се испуштале у Јадар, предвиђен је третман реминерализације преко дозирања CO2 + контактна колона калцијум карбоната. Између осталог, вода која би смела да се испушта у водоток Јадар, треба да има pH вредност 6,5-9, Cl – 150 mg/l, SO–200 mg/l, и B, Fe i Li do 1 mg/l, укупну минерализацију 1300 mg/l и растворени О2 – 5 mg/l.

Испуштање усклађених вода у водоток Јадар би се одвијало ван периода малих вода, а количина која се планира да буде испуштана, око 30% радних дана током године, износила би просечно 5,78 l/s.

Рационално коришћење воде

Избор технологије пречишћавања отпадних вода на Пројекту „Јадар“ је скуп одавно примењиваних  технолошких процеса у свету, који су у употреби у рударској индустрији, али и у другим областима. Учинковитост ових процеса обезбедила би воду потребног квалитета за обављање процеса припреме и производње. Због тога се и врши захтеван процес пречишћавања отпадних вода, јер се 78% потреба за водом обезбеђује пречишћавањем. Вишак вода који би се повремено јављао, тек након третмана којим би се обезбедио квалитет вода II класе, би се испуштао у реку Јадар. Сви ови поступци ће обезбедити да се највише могуће или потпуно отклоне утицаји на воде и животну средину.

Др Душан Мијовић,

Главни саветник за животну средину Компаније „Рио Сава“

Комерцијални садржај