ПОТЕНЦИЈАЛНИ УТИЦАЈИ БИЛИ БИ МИНИМАЛИЗОВАНИ И КОМПЕНЗОВАНИ ПРИМЕНОМ САВРЕМЕНИХ РЕШЕЊА

13

ЛОЗНИЦА (13. јун 2024) – Одговори компаније „Рио Тинто“ на питања некадашњих радника „Вискозе“ о пројекту „Јадар“ (2. део)

Представници компаније дали су одговоре на сва питања која су после одржане презентације пројекта „Јадар“ у њиховом инфо центру у Лозници упутили некадашњи радници „Вискозе“. У овом тексту преносимо исцрпне одговоре на питања везана за поједине потенцијалне утицаје пројекта уколико би дошло до његове реализације. Из компаније је саопштено да поједина питања због комплексности захтевају додатна објашњења која је могуће пружити након објављивања радних нацрта студија о процени утицаја на животну средину. Радници „Вискозе“ били су заинтересовани и за хемијски састав слоја земљишта на дубини испод 600 метара.

Након што је почетком априла ове године у информативном центру компаније „Рио Тинто“ у Лозници одржана презентација пројекта „Јадар“ за некадашње раднике фабрике „Вискоза“ којој су присуствовали најстручнији људи из лозничког краја, од бившег генералног директора некадашње фабрике, до бивших руководилаца и радника у њеним највећим погонима, током које су присутни кроз отворен и транспарентан јавни дијалог имали прилику да се упознају са најважнијим аспектима пројекта, компанија је доставила и писане одговоре на сва питања која су поставили заинтересовани актери скупа.

Ценећи њихово издвојено време и исказано интересовање за пројекат „Јадар“ представници компаније су понудили исцрпне и свеобухватне одговоре и тражене информације, и нагласили да ће и убудуће бити отворени за организовање сличних састанака како би им пружили додатна појашњења и детаљније образложили теме које су од интереса за локалну заједницу и ширу јавност.

Међу питањима која су упућена на адресу компаније „Рио Тинто“ било је и питање о појединим утицајима пројекта „Јадар“ уколико би дошло до његове реализације.

На питање о утицају на животну средину (ваздух, земљиште, површинске и подземне водотокове, ниво буке, светлост, утицај на здравље становништва, на екосистем, насељеност, концентрацију и миграцију становништва, намену и коришћење површина и друго), као и предвиђеним мерама заштите из компаније су добили одговор да то питање због своје комплексности захтева детаљна појашњења која ће широј јавности бити доступна након што се објаве радни нацрти студија о процени утицаја на животну средину.

Планирано је да ти нацрти буду објављени у наредном периоду на интернет страници компаније како би заинтересованој јавности и стручној заједници омогућили увид у све чињенице и податке у вези са пројектом „Јадар“ као и у предложена решења чијом применом би се предупредили потенцијални ризици где год је то могуће, а тамо где није, ризицима би се одговорно управљало како би заштитила животна средина и здравље људи.

Некадашње раднике „Вискозе“ занимало је и да ли је познат хемијски састав слоја земљишта са лежишта на дубини испод 600 метара, да ли су присутни радиоактивни метали уранијум, радијум, полонијум, плутонијум са својим изотопима, те да ли би у случају вађења слоја јадарита, који у свом саставу садржи борисиликате, дошло до повећања зрачења евентуално присутних радиоактивних елемената?

Фото: ТВ Лотел

Из компаније на та питања одговарају да је у оквиру реализације свих фаза геолошких истраживања вршено систематско узорковање набушеног језгра из истражних бушотина ради утврђивања хемијског садржаја главних компоненти (бора и литијума), као и главних оксида.

На мањем броју појединачних узорака језгра урађене су хемијске анализе проширене групе елемената које су обухватиле и утврђивање хемијског садржаја уранијума и торијума.

„Хемијске анализе проширене групе елемената су урађене на 2000 појединачних узорака из 25 истражних бушотина са различитих дубина (најдубљи узорак са дубине од 1363 метра), а добијени резултати су указали на релативно ниске садржаје уранијума и торијума“, одговорили су из компаније.

Такође, додали су, да се при складиштењу високо радиоактивног отпада често примењује техника витрификације отпада који се на високој температури (око 1150 степени на Целзијусовој скали) топи заједно са мешавином материјала који при хлађењу формира стакло (два најчешће коришћена типа су боросиликатна и алуминофосфатна стакла).

Објаснили су да боросиликатно стакло стабилизује радиоактивни отпад, односно спречава његово евентуално растварање у води и мигрирање, али да оно није заштита од радиоактивног зрачења.

„Бор се јавља у саставу разних натријумско-калцијских бората, док је једино у јадариту заступљен у виду натријско-литијумског хидросиликата. Због свог појавног облика јадарит, односно боросиликат у њему се не може поистоветити са боросиликатним стаклом за складиштење радиоактивног отпада. У најкраћем, јадаритске нодуле које се у виду мањих или већих нагомилавања јављају „расуте“ у матичној стени није никаква „тампон зона за зрачење радиоактивних елемената“ (чак и да је њихово присуство знатно повишено, што није случај) па се евентуалном експлоатацијом рудног тела неће повећати зрачење евентуалних присутних радиоактивних елемената када се извади слој руде који садржи литијум“, прецизирали су из компаније.

Фото: ТВ Лотел

Из компаније поручују да би током фазе изградње пројекат „Јадар“ довео до неизбежних измена у стаништима и проузроковао реверзибилне и иреверзибилне утицаје на биљни и животињски свет. Пренамена земљишта, конструкција подземних и надземних објеката, заједно са припадајућом инфраструктуром, како су истакли, трајно би изменила услове живота у постојећим екосистемима.

„Плански простор зоне надземних радова износи 220 хектара, од којих је готово 90 одсто пољопривредно земљиште ниских еколошких вредности. Рашчишћавањем простора би се директно или индиректно изменили услови за живот, пре свега за онај мањи простор који се обешумљава. Иако у планском подручју нису установљене ендемске (критично угрожене) врсте или законом заштићена природна добра, део популација заштићених врста био би погођен израдњом, а у мањој мери радом рудника“, стоји у одговору компаније.

Даље додају да независне студије затеченог стања биодиверзитета спроведене у периоду од шест година (од 2016. до 2021. године) које су утврдиле нулто стање флоре и фауне подручја предлажу и мере заштите, превенције и обнове у ширем подручју пројекта, чиме делимично може да се неутралише губитак биодиверзитета са циљем очувања равнотеже екосистема.

„Полазећи од налаза у тим студијама, компанија планира да предложи скуп мера за спречавање и ублажавање негативних утицаја. Први корак било би успостављање редовног праћења одређених биоиндикаторских врста у оквиру просторног плана, као и успостављање мера надокнаде за обешумљени простор, као и друге негативне утицаје на врсте које су у студијама утврђена као приоритет (пре свега кроз свођење на најмању могућу меру или избегавање)“, указали су из компаније.

У одговору наводе и да је планирано да се све активности спроводе у сарадњи са стручњацима за заштиту природе и у складу са законима Републике Србије.

„Циљ је да се негативни утицаји сведу на најмању могућу меру, а тамо где то не би било могуће, да буду компензовани на други начин (нпр. пошто је планирано уклањање до 145 хектара шумске вегетације у оквиру целог пројекта, и како то није могуће избећи, посадило би се нових 300 хектара, чиме би се обезбедио нови квалитетан шумски засад на локалитету који унапред предложе надлежни органи). Поред компензација за одабрану станишта према правилнику о компензацијским мерама Републике Србије, за одабране врсте означене као приоритетне према локалној и европској регулативи, предлог је да се развију индивидуални акциони планови заштите и компензација. Према садашњим плановима биле би обухваћене две врсте биљака, две врсте лептира, четири врсте тврдокрилаца, једна врста водоземаца, три врсте птица и две врсте сисара. Акциони планови и мере које они обухватају омогућили би да се смање укупни негативни утицаји на биодиверзитет и да се они на одговарајући начин компензују применом најсавременијих мера заштите животне средине“, закључили су из компаније „Рио Тинто.

Комерцијални садржај