МОГУЋА ЕКОНОМСКА ДОБИТ УЗ МИНИМАЛНЕ РИЗИКЕ ПО ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

15

ЛОЗНИЦА (25. април 2024) – Ставови заговорника и противника пројекта „Јадар“ у жижи јавности током јавне дебате на РТС-у о могућем рударењу литијума у Лозници

Пројекат „Јадар“ могао би у Србију и Лозницу да привуче додатне инвестиције које би омогућиле да се заокружи целокупан ланац производње, тврди главна заступница компаније „Рио Тинто“ у Србији Маријанти Бабић и оцењује да је то један од највећих бенефита пројекта за Србију и њене грађане. Професор Александар Јововић, који је радио на изради делова Студије о процени утицаја на животну средину на пројекту „Јадар“, поручио да не постоји могућност да у цивилизованом свету људи који се деценијама баве пројектовањем направе пројекат који би уништио све око себе.

Компанија „Рио Тинто“ у Србији је присутна више од 20 година, а уколико се пројекат „Јадар“ развије биће присутна и наредних 40, због чега је од изузетног значаја да се и убудуће што више разговара са свим заинтересованим странама, на чему представници компаније инсистирају, како би се зауставило ширење непроверених и нетачних информација, које застрашују и доводе јавност у заблуду.

То је поручила главна заступница компаније „Рио Тинто“ у Србији Маријанти Бабић гостујући у емисији „Таковска 10“ на РТС-у и рекла да је пројекат „Јадар“ потенцијално једна од највећих директних гринфилд инвестиција у нашој земљи и да је од пресудног значаја да се у наредном периоду објави Студија о процени утицаја на животну средину, на којој је радило више од стотину домаћих и светских експерата и више од 40 универзитетских професора и представника других научних институција.

Фото: rts.rs

– У законској регулативи Републике Србије постоји процес у оквиру кога морате да израдите студије и да их објавите како би биле предмет јавне расправе и дебате. Укидањем Просторног плана престао је правни основ да компанија може да те студије поднесе у регуларној процедури. Одговорно тврдим да су студије на којима смо интерно наставили да радимо на основу информација које имамо вероватно најбоље урађене студије у овој земљи – истакла је Бабићева.

На изради делова Студије радио је професор Машинског факултета у Београду Александар Јововић, који је прецизирао да је више десетина институција у земљи и иностранству урадило око 2000 различитих докумената.

Фото: rts.rs

– Има одређених ствари где је Студија препоручила додатне мере, нпр. у области буке препоручила се израда одређених заштитних бедема да би се спречила бука. (…) Такође, урадили смо моделе распростирања које смо приказивали јавности и није баш тачно да није било разговора у јавности. Постојао је огроман број различитих студија из ове области које су комунициране са људима на локалу и у томе су сви заинтересовани појединци и удружења равноправно учествовали. Разговарали смо о техничким решењима, људи су се интересовали где су њихове куће на мапи и колико ће то утицати на њих и то је трајало пуних осам година – нагласио је проф. Јововић.

Додао је да не постоји могућност да данас у цивилизованом свету људи који се деценијама баве пројектовањем направе пројекат који је наопак како би некога уништили.

Противтежу ставовима Бабићеве и проф. Јововића у емисији су заступали проф. Шумарског факултета у Београду Ратко Ристић и међународни експерт за заштиту животне средине Душан Васиљевић.

Проф. Ристић је навео да у документима „Рио Тинта“ стоји да ће планирани радови довести до драстичне измене читавог региона у физичком и пределном смислу, те да може бити нарушен биодиверзитет.

Фото: rts.rs

Васиљевић је указао на то да је јасно да је циљ компаније да, као приватни инвеститор, у што краћем року оствари што већу добит и да је то легитимно.

Оно што је Васиљевић поставио као кључно питање је шта је јавни интерес, односно шта грађани и држава добијају од пројекта „Јадар“.

– У држави постоји администрација која би на неки начин требало да спроводи интерес грађана, а који је интерес грађана у целом том поступку? Да ли је стратешки интерес Србије да има развојне програме који се заснивају на рударењу или је стратешки интерес да има програме који ће испоручити робу високог степена обраде или услуге високог квалитета – упитао је Васиљевић.

Фото: rts.rs

– Ја немам ништа против тог концепта да се то ради, али нисам сигуран да ли је то добро за Србију и то је моја дилема – додао је Васиљевић.

На његову тврдњу и рачуницу да би од рудне ренте Србија зарадила свега 7,5 милиона евра, узимајући у обзир „евентуалну добит од око 150 милиона евра“, тачне и прецизне информације изнела је Бабићева.

– Свашта смо чули у јавности о рудној ренти, да је прениска, да држава неће ништа да заради од тога, што једноставно није тачно. Према истраживањима Светске банке, рудна рента у свету за металичне сировине (да не поредимо нафту и гас) је у просеку између 1 и 4 одсто. Највећи произвођач литијума од чврсте стене је Аустралија, а тамо је рудна рента 5 одсто за концентрат, а не литијум-карбонат. То би значило, ако узмемо упоредне пројекте, да бисмо у случају „Јадра“ у просеку плаћали 8 одсто у односу на 5 одсто који би се плаћали у Аустралији – објаснила је Бабићева.

Економски интерес је могуће остварити и пројекат спровести одрживо уз минималне потенцијалне ризике по животну средину, тврдња је заговорника пројекта, а њихов став је и да би пројекат „Јадар“ обезбедио бројне користи за Лозницу, Србију и све грађане.

– Пројекат „Јадар“ је најперспективнији у Европи и да ово лежиште постоји било где у свету до сада би већ било експлоатисано. Најперспективније је зато што је најбоље истражено, истражујемо га више од 20 година. „Рио Тинто“ је у Србију дошао тражећи борну киселину и зато имамо све ове податке – поручила је главна заступница компаније у Србији.

Како је истакла, према проценама из 2021. године, вредност пројекта је 2,55 милијарди евра, запошљавао би 3500 радника у току изградње и 1300 у фази производње, а реч је о висококвалитетним кадровима са платама од преко 1000 евра у просеку. Те кадрове Србија тек треба да образује.

– Није тачно да је једина предност пројекта „Јадар“ рудна рента. Пројекат заиста може да буде оно што ће Србији довести друге инвестиције у једном ланцу производње и индустрији која у Србији не постоји, која се гради свуда у свету и која би могла да запошљава преко 20000 људи. За то морате да имате зелену енергију и квалификовану радну снагу која ради у тим постројењима, а то Србија тренутно нема – закључила је Бабићева и додала да је компанија спремна да преузме пуну одговорност у складу са свим прописима како Републике Србије, тако и Европске уније уколико се било шта непредвиђено деси.

У вези неистинитих навода о исељавању великог броја људи из долине Јадра, Бабићева је још једном потврдила да је приликом куповине земљишта за потребе изградње рудника добровољно пресељено укупно 157 људи и да је остало још једно домаћинство којем би било неопходно пронаћи нови дом.

Сви они који су остали да живе на том подручју наставиће и даље да неометано обављају своје пољопривредне активности, а компанија се залаже за то да пружи сву расположиву помоћ и подршку пољопривредницима како би унапредили своју пољопривредну производњу.

Истовремено компанија планира да организује и стручне расправе на тему пројекта „Јадар“, јер ће јавни и транспарентан дијалог заснован на чињеницама бити неопходан и убудуће.

Комерцијални садржај