АРГУМЕНТОВАНЕ ТВРДЊЕ НАСПРАМ НЕТАЧНИХ И НЕПРОВЕРЕНИХ ИНФОРМАЦИЈА

17

ЛОЗНИЦА (25. април 2024) – Да ли се о пројекту „Јадар“ може разговарати без уплитања политике?

Главна заступница компаније „Рио Тинто“ у Србији Маријанти Бабић до сада је више пута демантовала већину најтежих оптужби на рачун компаније, од начина употребе сумпорне киселине, која, како тврди, неће бити загревана до тачке у којој би се произвела штета по околину, а потпуно је негирала да ће се користити цијанид уз прецизне наводе о томе колико је тачно планирано да се троши воде и из којих извора за потребе рудника.

Критичари пројекта су, и поред тога, наставили да игноришу чињенице о пројекту „Јадар”.

Занимљиво је да се на речи које су „Новости“ објавиле 2020. године у оквиру интервјуа са генералном директорком за борате и литијум компаније „Рио Тинто“ Марни Финлајсон у којем је детаљно објаснила начин експлоатације уз тврдње да екологија неће бити угрожена нико, ни похвално, ни критички није осврнуо.

У „Новостима“ се наводи да је све протицало без проблема, пројекат се развијао, а на месту које је планирано за изградњу рудника мештани су без икаквог отпора, добровољно продавали земљиште и тако до тренутка док се у све то није умешала политика.

– Део опозиционих странака је у блокади пројекта видео шансу за политички профит и оштро се острвио на пројекат и „Рио Тинто“. Резултат је да је Влада Србије ставила ембарго на пројекат чији почетак изградње је требало да стартује 2020. и трајао би четири године. Последњих месеци поново је отворена полемика да ли би могао бити реализован. „Рио Тинто“ је одлучан да га заврши, али политичке критике не изостају – пише у „Новостима“.

Једна од највећих критичарки пројекта, научни сарадник на Институту за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду др Драгана Ђорђевић, саговорница „Новости“ оценила је пројекат речима: – Опасност код експлоатације седиментних стена као што је јадарит је што се извлачење литијума ради концентрованом сумпорном киселином, 1.100 тона дневно. Она је изузетно агресивна и на собној температури, а „Рио Тинто“ би је грејао на око 100 степени и за то би користио фосилна горива (…).

Фото: ТВ Нова / Дневник

Тврдње Ђорђевићеве Бабићева је, поново за „Новости“, оценила нетачним.

– Ове тврдње нису базиране на студијама које су рађене за пројекат „Јадар“. У пројекту „Јадар“ је планирано да се сумпорна киселина користи на 90 степени Целзијуса, што је испод тачке кључања и воде и сумпорне киселине, због чега не би долазило до испаравања сумпорних гасова. Супротно многим дезинформацијама које чујемо неће бити испаравања сумпорне киселине и угрожавања ваздуха, нити натапања тла сумпорном киселином – нагласила је Бабићева.

Др Ђорђевић је поручила и да је опасно коришћење концентроване сумпорне киселине, али и начин на који се транспортује.

– Сумпорна киселина једна је од најчешће употребљаваних хемикалија у најразличитијим индустријама, укључујући фармацеутску и прехрамбену. Користи се у бројним производним процесима широм света, и то у много већим количинама него што је то планирано у оквиру пројекта „Јадар“. На пример, у Немачкој сe користи око седам милиона тона годишње, док би се у оквиру „Јадра“ користиле значајно мање количине. Процес употребе сумпорне киселине у различитим индустријама је безбедан и стриктно регулисан прописима Владе Србије – одговорила је Бабићева.

Што се транспорта сумпорне киселине тиче, Бабићева је указала на то да би био установљен низ превентивних поступака како би се обезбедио безбедан превоз. Сумпорна киселина би се, према њеним речима, превозила наменским возовима, а након утовара транспорт би био вршен у затвореном систему који би био опремљен системима за детекцију удеса и аутоматско гашење пумпи.

Вода за пиће неће бити у опасности

На тврдње др Ђорђевић да су потребне велике количине воде за испирање рудног материјала Бабићева је одговорила да није тачно да ће се користити 500 тона воде за прераду тоне литијум-карбоната.

– За производњу једне тоне литијум-карбоната би било потребно 8,3 тоне воде, дакле 60 пута мање него што се у јавности може чути, чак и од стране појединих стручњака – истакла је Бабићева.

Ђорђевићева такође истиче да се нигде у свету не налази рудник и постројење за прераду као што је планирано код нас.

– Код нас се фабрика предвиђа у живом насељу, узводно од водозахвата који снабдева пијаћом водом. Постројење ће бити изнад дринског алувиона, плитких подземних вода које се протежу између Дрине и Саве и могу пијаћом водом да снабдеју 85 милиона људи. Та ће вода бити угрожена, као и околно земљиште, читав речни систем који укључује Јадар и Дрину. Водоснабдевање би било угрожено од Шапца, Митровице, па до Београда – казала је Ђорђевићева.

На њене тврдње о угроженом водоснабдевању Бабићева је одговорила да је много дезинформација које се пласирају, а које ни на који начин нису базиране на студијама повезаним са пројектом „Јадар“.

– То је случај и са овим наводима. Вода би се добијала из три извора: најпре подземних вода које прикупљамо приликом самог отварања рудника, потом кишнице коју скупљамо у такозваним сабирним базенима, па тек онда, уколико и само у периодима када прва два извора нису довољна за процес производње, из алувиона, односно обалног дела реке Дрине, што није исто што и речни ток Дрине. У питању је приобални слој реке који је већ деградиран људским активностима и који никако не може постати извор воде за пиће – објаснила је Бабићева.

Фото: РСЕ

Према њеним речима, у самом процесу производње иста вода ће се користити више пута:

– Пројекат „Јадар“ ни на који начин неће смањивати доступност нити утицати на квалитет постојећих резерви и извора воде, нити би се извори пијаће воде користили у производном процесу. Темељна геолошка истраживања која су спроведена у долини Јадра не пружају никакав доказ о постојању подземних вода које би могле да снабдевају 85 милиона људи – рекла је Бабићева.

Тврдње да се рудници и постројења за прераду увек налазе у пустињама и ненасељеним местима Бабићева је такође оценила нетачним.

– Применом највиших еколошких стандарда могуће је имати, на пример, топионицу бакра у близини центра Хамбурга, која на годишњем нивоу производи 250.000 тона катодног бакра и као нуспроизвод 800.000 тона сумпорне киселине. Постројења за прераду руде и поготово прераду литијума планирају се у бројним европским земљама – казала је Бабићева.

Питање економске исплативости пројекта, према речима Маријанти Бабић, долази на ред тек кад се кроз студије о процени утицаја на животну средину утврди да ли ће емисије загађујућих материја применом свиx неопходних мера остати испод граничних вредности које су постављене како домаћим, тако и европским стандардима.

– Ако одговор није потврдан, дозвола за експлоатацију неће бити издата, без обзира на финансијску корист и потенцијалну добит у милијардама евра за државу и локалну заједницу. Пројекат „Јадар“ свакако би био неисплатив ако литијум не би био произведен уз поштовање највиших еколошких стандарда, јер га, најједноставније речено, нико у ЕУ неће купити – прецизирала је Бабићева.

Осврнула се и на рудну ренту у Србији, која се, како тврди, за једну врсту сировина потпуно неосновано пореди са висином рудне ренте за друге врсте сировина, иако су то неупоредиве категорије и нагласила је да је рудна рента за металичне сировине, у које спада и литијум, у Србији је у просеку виша или једнака рудној ренти у већини земаља. Рудна рента, како је додала, само је један од бројних основа прихода које државе и локална заједница остварују кроз рударске пројекте.

Закључила је и да се компанија залаже за најшири друштвени дијалог о пројекту који је могуће водити „једино и искључиво“ на основу тачних, проверених и научно утемељених чињеница.

– Волели бисмо када би се на највишем академском нивоу, на основу студија, водила дискусија заснована на чињеницама и научним налазима, укључујући и неку поновну дискусију у САНУ.

Министарка енергетике и рударства Дубравка Ђедовић Хандановић

ПРОЈЕКАТ „ЈАДАР“ НЕ ТРЕБА ПОЛИТИЗОВАТИ

– Поразно је што је овако економски значајан пројекат, који би требало да служи генерацијама, постао политичка тема – рекла је за „Новости“ министарка енергетике и рударства Дубравка Ђедовић Хандановић.

Како је оценила, „Рио Тинто“ је у Србију дошао пре 20 година уз сагласност оних који су данас главни противници „Јадра“, а који су тада били на власти.

Фото: srbija.gov.rs

– Ако се пројекат буде реализовао, „Рио Тинто“ ће остати овде још 30-40 година, значи још доста влада ће проћи. Зато нам је неопходно да осигурамо да је пројекат одржив и да има велику корист за нашу земљу и грађане, што ће се рефлектовати у новим запослењима, вишим платама за људе у Западној Србији, и позиционирањем Србије као најважније земље у Европи када су критични минерали у питању. Наравно, морамо видети еколошке студије о којима би се изјашњавли стручњаци, а не активисти или политичари који су против пројекта зарад добијања политичких поена – поручила је министарка.

Она је нагласила да би требало имати у виду да ниједан пројекат тог типа у Европи и свету не може да се реализује без највиших, тј. најбезбеднијих технолошких и еколошких стандарда и да због тога желе да га развијају у партнерству са земљама Европске уније.

– Свакако, конструктивна дебата заснована на чињеницама нам је, за почетак, неопходна – закључила је Ђедовић Хандановић.

Комерцијални садржај