ЈОШ ЈЕДНОМ ОПОВРГНУТЕ ДЕЗИНФОРМАЦИЈЕ О ПРОЈЕКТУ „ЈАДАР“

36

ЛОЗНИЦА (18. април 2024) – Главна заступница „Рио Тинта“ у Србији Маријанти Бабић о чињеницама могућег рударења литијума у Лозници

Пројекат „Јадар“ био би највећа страна директна инвестиција у Србији и један од највећих пореских обвезника Србије са 180 милиона евра годишње само на основу рудне ренте и пореза, а морао би бити спроведен у складу са строгим стандардима заштите животне средине. У фази изградње рудника планирано је да буде упошљено 3.500 људи, а било би обезбеђено и 1.300 сталних радних места током производње, док би просечна нето плата била више од 1.000 евра.

Маријанти Бабић, главни заступник компаније „Рио Тинто“ у Србији, пројекат „Јадар“ Фото: A. Анђић / Новости

Главна заступница компаније „Рио Тинто“ у Србији Маријанти Бабић гостујући на ТВ „Пинк“ још једном је прецизно одговорила на многа питања која брину грађане Лознице, повлачећи јасну линију између чињеница и дезинформација о потенцијалном руднику у долини Јадра које шире противници рударења литијума у Србији.

– У протеклих неколико година о пројекту „Јадар“ пласиране су бројне дезинформације и управо зато је пресудно да се разговор води на основу тачних, проверених и научно доказаних чињеница – рекла је Бабићева и позвала све који шире дезинформације да докажу своје тврдње јавно.

Пројекат „Јадар“, према њеним речима, може и мора бити спроведен у складу са највишим стандардима животне средине, а истакла је да компанија о пројекту разговара искључиво на основу чињеница, података који су утемељени у науци, како би се јавности представило шта пројекат „Јадар“ јесте, а шта није.

Објаснила је и да се начин експлоатације литијума ни по чему не разликује од експлоатације било које друге руде и нагласила да строги критеријуми тржишта онемогућавају компанији да литијум продаје уколико није произведен у складу са највишим стандардима заштите животне средине.

Фото: РСЕ

– Европа уводи тзв. батеријски пасош, рудари морају да поштују све стандарде заштите животне средине како би произвођачи батерија и електричних возила уопште купили тај производ – прецизирала је.

На тему политизације целог пројекта и чињенице да се литијум већ прерађује у Европи Бабићева је потврдила те наводе и додала:

– Пројекат „Јадар“ јсете политизована тема. Треба нагласити да је компанија „Рио Тинто“ у Србији већ 20 година, уколико пројекат буде реализован, компанија ће бити ту још 40 година. Владе су се мењале и мењаће се, а наш задатак је да радимо са свима, да започнемо дијалог и да сви разумеју чињенице.

Истакла је да су бриге око сумпорне киселине, односно тврдње противника пројекта да би ваздух у кругу од 200 километара био контаминиран испаравањем сумпорне киселине, апсолутно нетачне.

– Пројекат „Јадар“ би користио сумпорну киселину на 90 степени, што је далеко испод њене тачке кључања, тако да нема угрожавања ваздуха испарењима сумпорне киселине. Сумпорна киселина се користи у свим индустријама, то је хемикалија која се користи у производњи хране, у фармацеутској и прехрамбеној индустрији. Једна земља је индустријски развијена онолико колико користи сумпорну киселину (нпр. Немачка користи много више сумпорне киселине него Србија) – рекла је Бабићева.

О дезинформацијама у вези са потрошњом воде и нетачним наводима да је за тону литијума потребно 500 тона воде Бабићева је навела тачне податке.

– За производњу једне тоне литијума потребно је 8,3 тоне воде. Вода би се користила из три извора – подземне (рудничке) воде које се пречишћавају да би могле да буду коришћене у процесу, а сакупљала би се и кишница. Само у случају да нема довољно воде из та два извора користила би се вода из алувијона реке Дрине, а не из саме реке, тј. из подручја које је већ деградирано људским активностима и то у количинама које су занемарљиве – казала је Бабићева.

Додала је да представници компаније разговарају искључиво на основу чињеница које су подржане студијама и радом у протеклих 20 година, а позвала је све заинтересоване стране на дијалог.

– Волели бисмо да се они који нас највише нападају одазову на упућен позив на дијалог. Такође бисмо волели да нам неко покаже студију у којој је доказано све оно што они тврде – истакла је.

Уклопљеност у околину предлога инжењерског решења пројекта „Јадар“ Фото: РСЕ

На питање о економској страни пројекта „Јадар“ и потенцијалним инвестицијама из других индустрија Бабићева је рекла да би „Јадар“ био највећа страна директна инвестиција у Србији.

– Када смо 2021. године радили економске процене, то је била инвестиција од 2,55 милијарди евра, а та цифра је сада већ преко 3 милијарде евра. „Јадар“ би био један од највећих пореских обвезника Србије са 180 милиона евра годишње само на основу рудне ренте и пореза. Запослили бисмо 3.500 људи у фази изградње и 1.300 током производње, са просечном нето платом од преко 1.000 евра. „Јадар“ је значајан за Србију јер може да привуче додатне инвестиције, произвођаче катода, анода, батерија, па и електричних возила. Све то се процењује на преко 20.000 радних места у пратећој индустрији – нагласила је Бабићева.

Утицај отпадних вода на локалне водотокове, како је указала, не би постојао.

– Вода која се користи у систему мора бити чиста да би задовољила потребе производње, а вода која изађе из производног система била би дестилована вода. Да би се вратила у водотокове у ситуацијама када постоји вишак воде у систему, потребно би било минерализовати је како би била истог квалитета као Дрина у коју би се испуштала. Само за постројење за пречишћавање воде издвојено је 100 милиона долара –  рекла је Бабићева и додала да је „Јадар“ подземни рудник, на дубини између 300 и 700 метара испод земље и да би се изнад површине рудника несметано могла одвијати пољопривредна активност.

– Рудник би заузео 220 хектара земљишта, а пољопривреда би несметано могла да се одвија око њега – истакла је.

Још једна од дезинформација коју је Бабићева негирала је расељавање огромног броја људи.

– За потребе рудника до сада је расељено тачно 157 људи који су добровољно продали своју имовину, одселили се и уз помоћ компаније нашли своје нове домове углавном у близини самог пројекта „Јадар“. Студија о процени утицаја потврђује да рудник неће изазвати огромно расељавање људи – рекла је Бабићева.

Закључила је да је компанија „Рио Тинто“, као један од два највећа светска произвођача борне киселине, у Србију дошла управо из тог разлога – у потрази за боратима. Притом, открила је јадарит – специфичну и јединствену руду из које се добија литијум, али и бор као још један од критичних минерала за којим свет, а посебно Европа, трага, како би смањила зависност од трећих земаља.

 Комерцијални садржај