ЛОЗНИЦА (10. новембар 2023) – Професор др Динко Кнежевић, инжењер рударства, доктор наука и универзитетски професор, стручњак за припрему минералних сировина, објаснио je поступак управљања рударским отпадом у оквиру предложеног пројекта „Јадар“, наглашавајући значај изградње модерног, подземног рудника уз примену савремених рударских метода којима би се ископавао минерал јадарита и истакао све специфичности тог минерала због којег је лознички крај према његовој оцени, стекао шансу за унапређење стандарда живота коју не би требало пропустити.
У Србији се у последње време чују бројне критике на рачун рударства и геологије, нарочито од стране еколошких активиста. Да ли је та хајка оправдана и да ли је зелено рударство могуће?
Са мог аспекта као рудара та хајка није оправдана и није везана за логичан след дешавања у нашем окружењу. Данашње рударство тежи једном балансираном приступу, бринући не само за крајњи производ, већ и за људе и животну средину. Зелено рударство подразумева одрживи развој, а одрживи развој подразумева да водимо рачуна о себи, о комшији и да имамо производ. Ако имамо производ онда можемо да живимо од њега, али не по цену да трујемо комшије већ морамо да нађемо начин да сачувамо њега, себе, али и свој производ. Тај троугао не сме да буде део акције и хајке. То је континуирано заједничко деловање животне средине са рудником, а рудник чине људи. Рецимо, у рудницима угља у Немачкој сваког петка се организују „Отворена врата“ за људе из околних села и места. Људи се пријаве да дођу, прими их директор и објасни им на који начин раде, представи им предности и недостатке пројекта, проблеме са којима се сусрећу и начине на које би их превазишли, као и своје планове за убудуће. С друге стране, отворени су да чују и њихова мишљења о томе шта је потребно унапредити или променити. Најбоље је када учествује више људи и да свако на свој начин пружи мали допринос.
Реците нам нешто о историјату и специфичностима минерала јадарит?
Јадарит је постао интересантан због стрип јунака Супермена и његовог криптонита чија је хемијска формула слична јадариту. Некоме је пало на памет да би могао да постоји такав хидроксид који у себи садржи бор, литијум и натријум и тако је настао криптонит. Када је 2004. године јадарит признат као нови минерал он је постао популаран због те везе са стрипом. Познато је да у лозничком крају има доста борних минерала зато што је концентрација бора у води стотину пута већа него што је то по садашњој максимално дозвољеној концентрацији. У Јадру се и кренуло у потрагу за бором. Тражећи бор у Јадру, пронађен је минерал који у себи има и литијум. Литијум је минерал садашњости. Када сам био студент, ми смо из хемије учили о свим могућим минералима, а о литијуму нам је речено да је лаган и ту се о њему завршила прича. У књизи коју смо користили било је написано пола странице о литијуму. Био је, дакле, апсолутно небитан минерал. Давали су га психички оболелим особама за смирење и као додатак челику, а онда су се појавиле литијумске батерије. Са њиховом појавом и потражња за литијумом се нагло повећала.
По чему је јадарит специфичан?
До сада, када год су тражили литијум, он није био у комбинацији са бором и обратно. У јадариту су они обједињени. Специфичан је и по томе што је то тзв. мека стена. Литијум се најчешће добија испаравањем минерализоване воде или из сподумена. Јадарит је мека стена у којој се налазе минерали у специфичној комбинацији, и као такав, једино је у Лозници пронађен.
Шта значи модеран, подземни рудник ?
Потпуно супротно од онога што нпр. можете да видите на филмовима. Људи рудара замишљају одрпаног, црног у лицу, у ћошку усана му стоји догорела јефтина цигарета, а из џепа вири флашица са ракијом док излази из неке мрачне јаме. Међутим, данас је рудник потпуно трансформисан, постао је попут фабрике. Модеран рудник је данас осветљена фабрика у којој раде машине које имају много већи учинак него људи. Рудник у Јадру је замишљен као подземни рудник, а након рударских активности пребацујете се у постројења за прераду минерала која су класичне фабрике, са фабричким халама у којима се врши прерада.
Шта је са експлозивом који би се користио у подземној експлоатацији, да ли је то безбедно?
Експлозив прати рударство откад оно постоји. Једна група рудара бави се припремом градилишта, буши рупе, ставља експлозив и углавном се на крају смене минира. Предвиђено је да у овом случају складиште експлозива буде под земљом. Користили би се емулзивни експолозиви, који се испоручују као двe одвојене неексползивне компоненте, које би се мешале под земљом. Са експлозивом се увек ради по постојећим правилима и када се та правила поштују нема никаквог страха да би могло доћи до нежељеног паљења.
Да ли би слегање терена услед рударских активности било видљиво?
Код чврстих стена немате никакву подграду већ тзв. плафоне који гарантују сигурност у случају да дође до слегања тла. Код меких стена није сигурно колико би тај плафон био ефикасан. Међутим, кад се спустите на 600 метара и имате јаму и просторију која је висока отприлике 6 метара, онда је слегање тла занемарљиво, а истовремено врши се засипање просторија посебним материјалом (рударским засипом). Овде је реч о класичном рударству са засипањем, а тај засип имао би већу чврстоћу од материјала који би био извучен.
Каква је технологија прераде минерала јадарита? Да ли је она заиста нова, прљава и опасна?
Постоје три корака у експлоатацији. Први је сама експлоатација, други је рударска припрема минералних сировина, а трећа је хемијска прерада тог концентрата који се добија. Прва два корака спадају у рударство, а трећи је хемијска индустрија. Код процеса припреме минералних сировина добија се концентрат из којег је најважније да се одбаце најситније класе крупноће, дакле најситнија фракција. Та фракција се пресеца на 212 микрометара (0,212 милиметара) јер у њој преовладава глина. Глина је велики потрошач сумпорне киселине која се у хемијском постројењу користи да би се дошло до растварања. Ако задржите глину потрошићете много сумпорне киселине без потребе, а сумпорна киселина је најпродаванији и најчешће коришћен производ хемијске индустрије. Да бисте то избегли издвојићете ту класу од 212 микрометара системом уситњавања и класирања и то је део отпада који настаје из рударства и који се збрињава на депонији.
Какав је састав тог отпада који би се збрињавао на депонији?
Као и код свих других отпада има свега. Концентрације су најчешће испод сваког нивоа детекције коју методе које се примењују могу да открију. Основна минерална компонента је глина која је карактеристична за меке стене. Остало је све у минималним количинама и има арсена, сумпора, бакра, олова, цинка (…)
Какво је решење предвиђено за рударски отпад и остатке из процеса производње?
Мења се цео концепт. Више нема воде, све је у сувом стању, иде на филтрирање, чак се делом и суши што је опет новина, јер ја не знам да је ико јаловину до сада сушио, с обзиром да је сушење термички скуп процес. Та количина отпада је велика па је у игру уведен транспорт отпада. Такође, донета је одлука да се ради на пласману отпада, да се покуша да га нема уопште што је у рударству могуће код неметаличних минералних сировина. На крају би остао само материјал који се користи углавном за посипање сеоских путева. Да би се што више отпада искористило, постављен је задатак да се од њега направе геополимери што се постиже алкалном активацијом. Тај материјал је врло важан јер замењује камен као агрегат, шљунак или нешто друго, који када се помеша са цементом даје чврстину материјалу за рударски засип. Тако се јаловина укрупњава, а само по потреби уситњава. Не верујем да се сва јаловина може тако потрошити, али више од пола би требало, што значи да сте преполовили количину отпада на депонији. Такав метод би могао да се користи и у другим индустријским гранама и ради се на томе да се за комплетну јаловину изврши геополимеризација.
Да ли би рударске активности изазвале поремећаје у снабдевању водом локалног становништва?
Не би, јер колико знам вода у Јадру је потпуно загађена бором, а већина минерала бора су растворљиви. Резултати урађених анализа су показали да на којој год дубини посматрате концентрација бора је већа од максимално дозвољене концентрације према домаћим и светским стандардима. Та вода и данас без рудника није здрава, али не због литијума. Овде је највећи непријатељ бор растворен у води и због тога та вода није за пиће. Колико знам, већина мештана повезана је на градски водовод, а извориште здраве, пијаће воде није у Јадру.
Шта након завршетка животног циклуса рудника?
Ту су правила врло јасна, све се враћа у првобитно стање, у стање да буде употребљиво за локалну и ширу заједницу. Рецимо на местима депонија се свуда у свету најчешће праве фудбалски стадиони, бициклистичке стазе, места за уживање и за одмор, места за летњиковце, стене за пењање (…)
Ваша порука за крај?
Људи не треба да се боје. Од нечега се мора живети и мора се радити. Литијум је Богом дана сировина и треба је искористити. То није једина шанса коју ћемо имати, али свакако је не треба пропустити, јер ако пропустимо и друге шансе које нам се буду указале то ће лоше утицати на наш живот. Рудник би за лознички крај сигурно био значајан, а свакако и за државу Србију.
Комерцијални садржај
