16. октобар 2026.
Пројекат „Чувамо српски, негујемо ћирилицу“ Вуково дело – мост који спаја и окупља
— Вук је део нашег завичајног идентитета, али и личност чије дело превазилази границе једног времена и места — поручила, у име домаћина, градоначелница Лознице Драгана Лукић. Скупу се обратио и министар просвете, науке и технолошког развоја у техничком мандату Дејан Вук Станковић, који је указао на савремену потребу спајања традиције и иновације, док је овогодишњи беседник Сабора био управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић.
Најстарија и најмасовнија културна манифестација у Србији посвећена језику, писму и делу Вука Стефановића Караџића, 93. Вуков сабор, свечано је завршена у Тршићу, одакле је, са Саборишта, послата порука да непролазно Вуково дело треба неговати, чувати и преносити на нове генерације како би његове вредности наставиле да живе и у времену које долази.
Програм завршне свечаности почео је подизањем заставе Вуковог сабора и Химном Вуку Стевана Стојановића Мокрањца у извођењу Хора Гимназије „Вук Караџић“, под диригентском палицом Дарка Несторовића.
У име домаћина, поздравну реч скупу упутила је градоначелница Лознице Драгана Лукић која је рекла да је Вук део нашег завичајног идентитета, али и личност чије дело превазилази границе једног времена и места.
Како је истакла, Вуков сабор није само сећање на прошлост, већ живи простор сусрета традиције и савремене културе.
— Вукова мисија није била само да промени начин на који пишемо, већ да сачува оно што је народ вековима стварао и памтио – народне песме, приче, пословице, загонетке и друго усмено благо. Сакупљајући то богатство и бележећи га за будуће нараштаје Вук је сачувао не само речи, већ и део духовног памћења и идентитета нашег народа. Вук је својим деловањем био и амбасадор српског језика, културе, идентитета и народне мисли у Европи и скренуо је пажњу европских интелектуалаца на богатство српског језика и народне књижевности. Тако је постао културни мост између Србије и Европе показујући да језик и књижевност једног народа могу да пређу његове границе и постану део ширег културног простора — навела је градоначелница.
Како је рекла, и на 93. Вуковом сабору поново се окупљамо око онога што нас као народ одређује, а то су језик, писмо, књига, књижевност и културно памћење. Вуков сабор, како је поручила, јесте место на којем деца, млади писци, научници, уметници и посетиоци заједно чувају везу са сопственим културним коренима.
— Наша је обавеза да ту везу не прекинемо и да будућим генерацијама оставимо језик којим ће изражавати своју мисао и писмо којим ће записивати културу коју ће наставити да стварају. Нека зато Вуков сабор и даље буде место на којем се српски језик чује, српска књига чита, култура ствара, а традиција преноси на нове генерације — закључила је Лукићева.
Скупу у Тршићу обратио се и министар просвете, науке и технолошког развоја у техничком мандату Дејан Вук Станковић који је навео да је Вук отворио пут просвећењу нашег народа у времену у којем је живео, а да Сабор, као место на којем се спајају традиција и савременост, представља метафору онога што су изазови нашег образовања данас.
— У свету који се стално мења морамо схватити да нам је образовање кључни ресурс, јер највећи капитал који ова земља има јесу људи. Људи данас могу бити носиоци прогреса само ако су образовани. Вук је то знао и због тога је његово умеће да реформише српски језик и омогући нам да развијемо универзалну писменост од непроцењивог значаја — рекао је министар.
Нагласио је да пред нама стоји задатак да реформишемо просвету, усвојимо нове методе учења и нове приступе знању, као и нове технологије.
— Кључни, реформски задатак наше просвете је да спојимо традицију и иновацију, знање и врлину, да очувамо идентитет, али и напредујемо у свету који се стално мења — навео је министар.
Част да буде овогодишњи беседник Сабора припала је књижевнику и управнику Библиотеке Матице српске Селимиру Радуловићу који је говорио о трајном значају Вуковог дела за српски језик, књижевност и културу.
— Остаје задатак за све нас да пажљиво ослушкујемо српски језик и прави изговор из наших уста на папир стављамо (…) Слава и хвала моћном реформатору који је без остатка веровао у истинитост речи „Не да се, али ће се дати“. Та и таква личност, неуморна српска душа, припада свим временима, па ниједно неће хтети и моћи без ње — поручио је Радуловић.
У наставку програма на отвореној сцени Саборишта у Тршићу изведена је позоришна представа „Матични млеч“, у режији Луке Кецмана, према тексту Луке Кецмана и Драгана Станића, која прати историјат, опстанак и кључне личности које су обележиле настанак и живот Матице српске.
У поподневним сатима у Тршићу је одржано традиционално Саборско посело.
Сабор, као традиционално место сусрета љубитеља језика, културе и народног стваралаштва, и ове године окупио је бројне културне посленике, представнике државних институција и посетиоце.
Централној свечаности претходили су богати, седмодневни програми у Лозници и Тршићу који су протекли у знаку великих јубилеја – 200 година од оснивања Матице српске, најстарије књижевне, културне и научне институције српског народа и 200 година од првог издања Вукове „Данице“.
Организатор манифестације били су Град Лозница и Центар за културу „Вук Караџић“, под покровитељством Министарства културе Републике Србије.
(Медијски садржај који суфинансира Град Лозница – ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства)
