ЛОЗНИЦА (22. август 2024) – Магистар нафтно-гасног инжењерства Небојша Обркнежев о пројекту „Јадар“
Обркнежев је оценио да нису само батерије у питању. Развијала би се и текстилна индустрија, потом израда соларних панела и ветрењача, који су веома важни за зелену агенду, а то је управо наша будућност, компоненте које оне поседују правиле би се управо од ове руде.
Магистар нафтно-гасног инжењерства Небојша Обркнежев, гостујући на телевизији „Лотел“, оценио је да свако ко жели да се бави пројектом „Јадар“ неопходно је да за почетак прочита нацрт Студије о процени утицаја на животну средину, како би се уопште дискутовало о овој теми.
– Студија је подељена у три фазе које говоре о утицају на земљиште, ваздух и воду. Све контроверзе које постоје у јавности у Студији су стручно објашњене. Највећи проблем саме студије је тај што противници самог рудника и они који су против ископавања литијума говоре што је компанија платила да се она изведе. По нашем закону, уколико држава има свој неки државни пројекат, она се обраћа матичним факултетима ове земље да раде студију о процени утицаја на заштиту животне средине. Када говоримо о приватној компанији, она ангажује стручњаке опет са матичних факултета ове земље. У овом случају то је Рударско-геолошки факултет – рекао је магистар нафтно-гасног инжењерства.
Према његовим речима, други проблем је у томе што и када су професори почели да говоре у јавности и стручно објашњавају ову тему, апсолутно без политичког наратива, могли су да се чују коментари попут: „Па и они су плаћени од стране компаније“.
– Неопходно је да људи чују струку. Поставља се питање шта ћемо са рударском струком која изађе у јавност, а по аутоматизму бива дискредитована. Уз дужно поштовање, не можемо да слушамо никакве шумаре, научне сараднике одређених института, који немају везе са земљиштем на дубини од 600 метара, нити имају везе са водом и ваздухом, дакле ништа што је везано за рударску професију. Притом, у целој земљи постоји око 200 рудника који су делом у експолатацији, а делом затворени због извршења коначне експолатације. Тако да ми заиста није јасно зашто се ствара толика полемика око једног обичног рудника – рекао је Обркнежев.
Како је оценио, противници било каквог просперитета наше земље и лозничког краја су искористили ово питање да направе теорије завере које су толико свеприсутне и због којих струка није у могућности да дође у први план.
– Као школски пример подземног рудника навео бих рудник у Немачкој, у месту Фрајберг, Саксонија. Саси који су долазили код нас у 14. веку заправо су из тог краја. Они су рудник у Немачкој искористили управо за потребе студената. Био сам у прилици да управо ту и будем на пракси. Тамо постоје етаже од 200, 400 и 600 метара дубине. Отворена окна. Уђете у лифт и спустите се до одређене етаже, при чему свака од њих садржи нешто у себи. Оно што је најзанимљивије јесте да сам био на дубини од 600 метара, где се управо налази лабораторија за експлозиве. Дакле, на дубини од 600 метара у граду Фрајбергу у руднику се налази лабораторија за испитивање експлозивних направа. Нико од Немаца није помислио да ће се цео град урушити због тога. Уђете у лифт, спустите се на одређену дубину, завршите шта имате и дођете на површину. Врло једноставно – казао је Обркнежев.
С обзиром на то да су са једне стране људи који аргументовано заговарају безбедну реализацију пројекта, а са друге стране су противници отварања рудника литијума, узимајући у обзир чињеницу да још увек нисмо чули јавни дијалог на ту тему, Обркнежев сматра да се решење у скорије време нажалост ни не назире.
– Народ је обманут дезинформацијама, теоријама завере и нетачним информацијама без аргумената. На пример, Ратко Ристић предаје на Шумарском факултету. Какве везе има човек из шумарске професије са нечим што је на дубини од 500, 600 или 700 метара? Апсолутно нема никакав позив да ишта о томе стручно говори. Какве везе има Драгана Ђорђевић, сем што је веома гласна и бира реченице које највише погађају људе? Она је научна саветница на Институту за хемију. Дакле, не говори стручно о самом пројекту. Драгана Ђорђевић је изјавила да се на простору Мачве налази водоносни басен који може да напаја 80 милиона људи. Сматрам да уколико би то било тачно, нека земља би већ одавно извршила инвазију на нашу земљу – рекао је магистар нафтног инжењерства.
Према његовим речима, тачно је да се на простору Мачве налази један изузетно велики водени слој, али оно о чему се не говори јесте тектоника тла. Тај простор је од саме Лознице удаљен 35-40 километара. Притом, свака стена у себи садржи одређени флуид. Може да буде са једним флуидом или комбинација више флуида, воде, нафте или гаса. Али, водоносни слој је омеђен са изолационим стенама који најчешће чине глине и немогуће је да се меша тај слој воде са нечим што је 30 или 40 километара удаљено од тога, истакао је Обркнежев.
На питање каква је тектоника тла где би се потенцијално бушио рудник јадарита магистар нафтног инжењерства рекао је да, уколико говоримо о читавој Србији, ту постоје разне стене, а када је реч о овом тлу овде, оно је сасвим једно уобичајено тло.
– Приликом бушења 2004. године, у потрази за бором, наишло се на сам литијум. Још тада су ме плашиле изјаве да та руда само постоји код нас и нигде другде на свету. Па ви можете следеће године да откријте неку нову руду у некој другој земљи, при чему научници раде на процесној преради, како би узимали одређене елементе чиме је она богата. Када говоримо о јадариту, уколико би избушили цео тај слој до 700 метара дубине, ту би се различити геолошки периоди преклапали, кречњаци, седиментне, метаморфне стене, дакле ништа необично. Као кад имате било који подземни рудник и приликом језгровања, процеса у бушењу, да бисте видели то језгро које потенцијално тражите да бушите на дубинама од 9 или 18 метара, зависи који слој желите да добијете, нашли сте оно што сте тражили на некој одређеној дубини – казао је магистар нафтног инжењерства.
Када је реч о самом саставу овог јединственог материјала који је управо овде пронађен и о томе каква би врста била коришћена за његову прераду, Обркнежев је навео да је највећи проблем у свему било то што се нашла таква јединствена стена, где постоји и литијум и бор, дакле литијум-карбонат и борати.
– Компанија која је вршила истраживање, конкретно „Рио Тинто“ у Калифорнији, у САД, има технологију прераде бората. Када говоримо о Аустралији, њу можемо везати само за прераду литијума из одређених стена. Дакле, она је морала да споји и једну и другу технологију која би била конкретна за овакву врсту руде која поседује и литијум и сам бор. Спој те две технологије је заправо технологија која би се овде користила – објаснио је Обркнежев.
Он је додао да временски период који је требало да прође како би научници сами спојили ту технологију јесте био оптималан, али се у међувремену нашло решење и то ништа није чудно.
– Први пут кад су људи пронашли никл, антимон, кобалт, злато, па морали су да пронађу начин како ће се издвајати тај елемент унутар те одређене стене, односно руде, унутар других елемената који нису профитабилни – истакао је магистар нафтно-гасног инжењерства.
У јавности су кружиле бројне информације о пројекту „Јадар“ тачне и нетачне, а како је Обркнежев оценио, неопходно је знати шта су истине, а шта заблуде.
– Почели смо са Ратком Ристићем, са Драганом Ђорђевић, ево сад имамо и Мирослава Паровића, који је завршио Електротехнички факултет. Када би он на скуповима говорио о електроници, ја бих то могао да разумем, али када позива на свргавање власти, када позива против председника државе, саме компаније, какав он има наступ на том протесту? Која је позадина свега тога, у овом моменту се не може са сигурношћу тврдити, да ли су у питању неке стране службе или интереси… али, неминовно је да се сви окупљају око личности Александра Вучића – казао је.
Према његовим речима, сви се окупљају око једног званичног именитеља, а то је урушавање државног система.
– Људи имају право да се боре, али суштина је да се стручно упуте за нешто што није било у њиховом крају. Србија има своје потенцијале, економски раст који би се добио експолатацијом је неминован, према томе, поставља се питање зашто се та шанса не би искористила? И деца оних људи који ће радити у компанији „Рио Тино“ живеће на овом подручју. Прво они не би дозволили да то има негативне последице.Недавно је формиран и тим здравствених радника, токсиколога и других стручњака. Проблем је у томе да шта год да се стручно направи од тимова, наилази на отпор – оценио је Обркнежев.
Додао је да су на тим телевизијама присутни песници, глумци, који сви говоре као да су завршили рударско-геолошке факултете, а да заправо свако треба да се бави својом професијом.
– У овом случају јавно мњење треба да информише струка из области рударства. Напомињем, реч је о сасвим обичаном руднику. Када се отварао басен у Бору 1903. године, нико није био питан да ли то сме или не сме. Злато и бакар који се тамо ваде су изузетно много допринели држави. Свака економска моћ једне државе почива на њеном рудном богатству. Важно је да се ради равномерно експлоатисање, тако да се не експолатише све одједном, већ на дужи временски период, како би било одрживо – поручио је он.
С обзиром на то да је овде реч о подземном руднику, на питање шта се дешава са подземним водама магистар нафтног инжењерства Небојша Обркнежев, чија је ужа специјалност хидро(аеро)-механика у бушењу, навео је пример много екстремнијих бушотина које су на дубинима и до 3.850 метара дубине, пример за то је село Мајден на северу Баната.
– Тамо се приликом бушења користи исплака. У питању је хемијска мешавина са техничком водом која се користи приликом израде саме бушотине. На крају цементирате зидове бушотине, тако да та бушотина нема контакт са самим стенским материјалом. Овде би биле много плиће бушотине и на много мањим дубинама. Не знам да у науци постоји мешање водоносних слојева и потенцијалног загађења подземних вода. Када говоримо о техничкој води (подразумевамо воду високог салинитета) која се налази и на дубинама од 500, 1.000 и 5.000 метара, она увек поседује одређене елементе који су у том смислу штетни. Да ли арсен или неки други. Али технологија израде саме бушотине јесте таква да ти елементи уопште не могу да дођу у воду која је за пиће и загадити неке друге слојеве – рекао је Обркнежев.
Говорећи о дезинформацијама које круже у јавности, Обркнежев је истакао да се често може чути и прича „да нигде у свету не постоји ниједан рудник који се налази на пољопривредном земљишту, у насељеној околини“.
– У Финској и у Португалу постоје отворени копови. То су оне слике спаљене земље што приказују Саво, Ћута и остали. Мислим да је Финска трећа у свету земља са највишим нивоом заштите животне средине. Како је могуће да је једна Финска то дозволила? У Чешкој је подземни рудник и ако изуземо да није насељено подручје и да нема обрадиво земљиште, шта ћемо ако кажемо да се тај рудник налази на простору два национална парка, дакле на самој граници Немачке и Чешке? Говоримо о националним парковима, као кад би се код нас радило на Копаонику и Фрушкој гори – нагласио је Обркнежев.
Говорећи о профитабилности самог рудника, навео је да ће лознички крај имати највише користи по том питању, као и да ће држава неминовно добијати рудну ренту и ту није крај, јер се наставља са фабриком за израду батерија. На питање како да отклонимо недоумице и коме народ да верује, Обркнежев је нагласио да је снага у народу.
– Народ би требало искључиво да слуша струку. Ово није ништа ново и није чудно. Када кренете редом где су рудници, видећете да ту и даље постоје насеља, шуме, да се обрађују пољопривредни усеви, да сточарство функционише без икаквих проблема. Снага у народу је знање које треба да прихвати. Ко није у материји, лако је доћи до одређеног нивоа знања. Говоримо о подземном руднику једног металичног елемента који се ту налази. Опасно је ударити на живот становништва, да ће нам плућа бити расцепана и томе слично. То није тако – казао је Обркнежев.
Додао је да се свет мења, а самим тим и потражња за нечим новим.
– Као што је у прошлом веку била експанзија нафте, сада је нешто друго. Зато хајде да будемо међу првима у Европи. Нису ту само батерије у питању. Развијала би се и текстилна индустрија, израда соларних панела и ветрењача, а они су веома важни за зелену агенду и струју. То је наша будућност, а компоненте које оне поседују правиле би се управо од ове руде. Дакле, неће се ићи са експолатацијом рудника уколико све студије не укажу да ће по заштиту животне средине све бити у најбољем могућем реду. Из тог становишта, позивам све људе да се укључе у дискусију, да овај нацрт буде права студија, са правим стручним питањима, како бисмо добрили и стручне одговоре. Ако смо кренули у ову једну причу, слушајмо струку, читајмо тачну литературу и бићемо апсолутно безбрижни – закључио је Обркнежев.
Ј. Р.
