ТРАГОМ НЕКАДАШЊЕГ РУДАРЕЊА У ЈАДРУ И ПОДРИЊУ

45

Закупљен простор

ЛОЗНИЦА (24. новембар 2023) – Од када је јануара 2022. донета Уредба о престанку важења Уредбе о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита „Јадар”, у јавности су противници Пројекта износили многе неистине. Њихова намера била је да се рад на пројекту дискредитује, прикупљени подаци учине ништавним, а технолошки процес прераде јадарита прикаже као изузетно штетан по животну средину и пре свега становништво. Као један од веома снажних аргумената, који обухватају распрострањени стереотип о аграрној земљи, изношена је тврдња да је Јадар традиционално пољопривредни крај. Истражујући историјске изворе и распрострањене топониме и речи дошли смо до чињеница које указују на богату рударску прошлост самог подручја у којем се планира Пројекат „Јадар“, као и његове околине.

Слику неког предела чине природне карактеристике али и називи места, топоними које путници намерници памте, а мештани користе свакодневно у говору. Поред назива места, у говору се користи и мноштво речи које временом постају архаизми док се говор обогаћује новим речима.  Трагови који припадају историји неког краја, остају као неми сведоци у називима места, узвишења, река, потока, извора или других географских облика.

У долини Јадра и средњег Подриња постоје многи називи који указују на фамилије које су оснивале засеоке и села, на имаоце извора, воденица, ливада … Осим таквих, посебно су интересантни називи места који указују на привредне активности које су некада биле развијене и од којих су се становници издржавали, напредовали а понекад се од њих и обогатили. Међу њима, коришћење камена и рударење били су веома распрострањени током средњег века али и у обновљеној српској држави.

Прва стручна запажања са терена, Рударско путовање по Србији спроведено 1835. године по налогу Владе Кнежевине Србије, оставио је барон С. А. В. фон Хердер. У овом стручном путопису, налазе се запажања о стенама и рудним појавама, па и методама експлоатације. „Рудници олова налазе се код села Дворска, Постење и Рујевац и на планини Јагодњи (Хердер 1845).“

Барон С. А. В. фон Хердер Фото: westfalen.museum-digital.de

Недуго потом, у Бечу је 1852. године Вук Караџић је објавио Српски рјечник у којем се налази мноштво речи али и топонима који одражавају рударску активност. Тако су први пут тада употребљавани рударски називи и микротопоними (називи места и потеса) везани за некадашње рударење обједињени на једном месту. Примера ради, „руда – У Јадру се руда зове и земља од које се лонци граде, а и друга свака која је друкчије боје него обична земља (Вук 1852).“ Занимљив је  назив „рудничиште – … а мислим да би се сад казало и за оно мјесто гдје је до нашега времена био рудник (Вук 1852).“

Па ипак, тек са појавом историјских радова, међу којима се посебно издваја монографија За историју рударства у средњовековној Србији и Босни, Михаила Ј. Динића из 1955. године. На основу проучавања историјске грађе, веома документовано су наведени многи локалитети у Подрињу где се одвијало рударење и прерада руда, али и производња тржишних мера олова, сребра и бакра. „Средњовековно рударство у Великом Мајдану (недалеко од Постења, п. а.) несумњиво је доказано и то како обликом подземних рударских радова тако и рударским алатљикама и прибором који је нађен у старим радовима (Динић 1955).“ „Зајача је, изгледа, почела да се развија нешто касније од Крупња, али као да је била достигла већи степен развоја (Динић 1955)“ је важна констатација за даља проучавања.

Историјском и лингвистичком анализом Закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића (1962), Никола Радојчић је разјаснио развијеност рударства у позном средњем веку, односе међу носиоцима делатности, изворе на које се законописац ослањао, историју и односе Саса и Срба. У тој монографији, налазе се везе рударења у Подрињу којим је једно време господарио и деспот Стефан.

Факсимил страна Закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића Фото: sanu.ac.rs

Термине који су се користили у рударству, карактеристичне за Подриње забележио је и објавио Василије Симић 1974. године. Ради лакше схватања сложене терминологије, сви термини су груписани према значењу.

  • називи стена и појављивања:

крижак – шкриљац, мрамор* – мермер, огорјел* – оксидисан стеновити материјал око рудних изданака, пескар – пешчарплаваћ – шкриљац из јаме, модроплаве боје, прлина – елувијум, прлине, прљ – иверасто трошење глинаца из дијабаз-рожначке формације, ридовњак – серпентинруда – осим руда и све што се вади из земље, трутина – Омекшан стеновити материјал који прати рудне појаве, тумбак – магматска стена близу рудне жице, шибровит – шкриљав.

  • називи руда и лежишта:

бистра – церузит, гаруља – оловна руда, галенит захваћен процесом оксидације, глан – траг руде, или уска пукотина, глетва – оловна рудажица рудна, оловник – рудник олова, плавача – ситнозрна, упрскана сумпорна руда олова, полог – рудно тело и рудна жица, трап рудни – изолована лежишта оловних руда, чивитара – врста прелазне руде (мрке боје), галенита у церузит приликом оксидације.

  • рударски радови:

закопина* – стари рударски радистраживање руде, исплавак* – једанпут препране копине из оловних рудникајамакопина – јаловину откопану приликом тражења или вађења рудамајданмајдани, мајданчине*, орман – корито којим су рудари-сељаци препирањем концентрисали оловну руду, плакати – препирати водом руду да би се одстранила јаловина, подвор – место где у јами подвире водапоткоп, пралиште* – постројења за обогаћивање оловних руда помоћу воде, препирање руде*, преров – место, одакле треба да се поваде рудерупина – место са старим рударским радовима, старокопине, црвени–префикс означава  место са старим рударским радовима, ширине – откопи, проширења настала вађењем руда.

  • рударска одлагалишта и јаловина:

грудина – јаловину крај окна или испред поткопа, преперине* – јалов материјал, заостао после прања руде, рудна* – јаловина рудне жице, средељ – јалови уметак у рудној жици или угљеном слоју.

  • рударски алати:

грњача – лопатаста грабуља без зубаца за мешање руде при топљењу, кљуна – килавица, пламењача пећ, фуруна* (вуруна) – пећ за топљење руда уопште, чекрк* – витло за извлачење руде и јаловине из јаме.

  • рудничка грађа:

пармак– подупирач у јами, поп – дрвени стуб, стожер за примање пармака, потплетица – помоћни рамови при подграђивању поткопа.

  • називи радника и удружења:

дружина – четири до шест сељака-рудара заједнички су копали а вероватно и топили оловну руду, кумпанија – в. дружина, мајданџија – рудар, оловокопачи, орта – в. дружина, орта – рударска дружина, ортак – члан орте, ортаци, угљари – људи који су палили дрвени угаљ, некадашње гориво у металургији.

Подвучени су термини који су још увек у употреби рудара у Зајачи и Подрињу, али и мештана, а звездицом су обележени термини који су познати али се ретко користе. Осим горе наведених, у употреби су и следећи термини:
– рударски радови –  чело, шахта,
– рударски алати –  кавалица, карбитуша, пантер, пикамер, трингла,
– рудничка грађа –  аушпир, распињача, слемењача, стојка, стубе, шлипер,
Ове информације је поделио Мирослав Мајсторовић, дипломирани инжењер рударства (2023).

У топонимији Јадра и Подриња сачувани су називи места и водних појава који такође сведоче о рударењу и његовим сегментима. Забележени на основу топографских карата, можда ће по који читалац препознати предео у којем је боравио или пролазио.

Називи места: Гњила, Грнчарица, Златиновац, Кулина, Ковачевац, Кржава, Мајдан, Медњак, Мраморак, Мраморје, Прљужа, Прљуша, Прокопић, Рупавци, Сређица, Црвена коса, Угљарице.

Називи водних појава: Гвоздена вода, Грнчара, Жути поток, Коларуша, Коренита, Медњак, Плачковац, Рудна река, Слатина, Средеви, Ступничка река, Сумпорно купатило, Црвена река.

На крају ваља рећи да је овај преглед некадашњег рударења и трагова који су остали у говору и називима места, подсећање на историју и радљиве мајданџије који су својим трудом обележили Подриње.

Др Душан Мијовић, главни саветник за животну средину Компаније „Рио Сава“
Анђелка Ђаковић, аналитичар за управљање података и ГИС системом Компаније „Рио Сава“

Комерцијални садржај