РУДАРЕЊЕ И ЗАШТИТА ГЕОЛОШКЕ СРЕДИНЕ ПРЕМА ПРОЈЕКТУ ЈАДАР

66

Закупљен простор

ЛОЗНИЦА (6. октобар 2023) – Скоро да нема примера у новије време да је нека привредна тема подстакла јавност у најширем смислу као што је Пројекат „Јадар“ Компаније Рио Сава. Геолошка истраживања лежишта јадарита, којима су утврђене изузетно вредне резерве овог минерала, послужила су као основа за разраду пројекта потенцијалног подземног рудника „Јадар“. Сада се рударски пројекат дизајнира у кабинетским условима, а на терену је претходних година успостављена мрежа осматрачких објеката вода и климатских елемената са циљем утврђивања постојећег стања животне средине. Па ипак, јавно мњење о заштити животне средине доњег Јадра и одбијање, често макар и разговора о овој теми, утицали су да се схватање рударства сведе на угрожавање животне средине.

О геолошкој средини која представља основу животне средине и доказ развоја Земљине коре и живог света током геолошке историје, ретко се пише, а поготово о утицајима који се у њој дешавају. Због тога, а и питања заинтересованих која су упућивана током презентација Пројекта „Јадар“, покушаћемо да приближимо појам заштите геолошке средине.

Шта је геолошка средина?

Посматрајући животну средину са становишта целовитости, геолошка средина представља извор минералних сировина, радну средину за рударење, простор у којем се успостављају нови садржаји од насеља до индустријских комплекса, али и основу на којој су распрострањена станишта. Геолошка истраживања представљају сложен процес којим се између осталог треба да утврде и елиминишу штетни утицаји геолошких и техногених процеса на геолошку средину, животну средину и културна добра. Због тога је на Пројекту „Јадар“ посебна пажња посвећена управљању потенцијалним утицајима како би се спречило загађење земљишта, вода и ваздуха. Предвиђеним техничким решењима треба да се избегну или оптимизују могући утицаји на геосредину и посредно на живи свет.

Уклопљеност у околину предлога инжењерског решења пројекта Јадар Фото: РСЕ

Због чега су важна основна истраживања геолошке средине?

Одређивању утицаја на геосредину претходи израда Студије затеченог стања. Након изведених истраживања и узорковања вода 2015. године, на основу добијених резултата успостављена је осматрачка мрежа површинских и подземних вода, и климатских елемената. Такође је извршено узорковање земљишта и речних седимената. Добијени резултати и подаци који су прикупљани до 2022. године када је повучена Одлука о Просторном плану подручја посебне намене, послужиће за потребе процене утицаја на животну средину уколико се донесе одлука о поновном развоју Пројекта „Јадар“.

Теренске радове који су тада изведени, представљају истражне бушотине за утврђивање геолошке грађе, успостављање пијезометарске мреже за континуално осматрање подземних вода плитке издани из које се водоснабдева локално становништво, затим континуално осматрање дубоке издани развијене у рудном лежишту, чије су воде веома слане и са микроелементима – тешким металима. Утицаји на геосредину који су тада остварени су тачкастог карактера, просторно сведени на површину 20х20 m, мали бетонски блок око зацевљења и краткотрајну буку током бушења и уградње.

Какви се утицаји могу очекивати при преради руде јадарита?

Приликом прераде руде јадарита, настајаће две врсте отпада, односно рударски и индустријски отпад. Рударски отпад представља јаловина која настаје приликом ископавања руде, а чини је стенски материјал и руда сиромашна јадаритом. Остатак процеса прераде након прераде концентрата руде, чини индустријски отпад који садржи ситне честице муља, глине и влаге. Индустријски отпад је у сувом стању, и одлагао би се на одлагалиште на Штавицама. Ова депонија би имала вишеслојне заштитне облоге на дну, садржала би систем за сакупљање процедних вода и њихово пречишћавање и рециклажу. Око депоније би били урађени канали за прихват сливне воде. Индустријски отпад би се сабијао на депонији чиме би се постигла боља искоришћеност простора, смањио настанак прашине и минимализовао ризик од урушавања. Рекултивација депоније се предвиђа прогресивно, како се одвијају фазе експлоатације.

Околина предложеног рудника Фото: РСЕ

На који начин се предвиђа смањење индустријског отпада?

Максимална искоришћеност индустријског отпада, представља један од циљева Пројекта „Јадар“. Како би се то постигло, око 50% индустријског отпада ће се користити за прављење специјалне пасте за запуњавање изексплоатисаних јамских простора, чиме се посредно постижу боље геомеханичке карактеристике, односно носивост терена и минимално слегање. Иновирање дизајна пројекта се врши континуално и такође се испитују могућности примене индустријског отпада у друге сврхе, као што је грађевинска индустрија, вештачко ђубриво и друго.

Какав би био потенцијални утицај на предео?

Посебан елемент животне средине представљају предели који се издвајају према типовима. Сваки предео има своје особености и карактерише одређени географски простор, па и геосредину. Измене природних предела посматраних као системи и њихова промена услед природних и техничких узрока, приближавају повезане области рударства и геологије – географији и пределу, а не само биолошком поимању.

Дигитално осматрање нивоа подземних вода Фото: РСЕ

Уколико се реализује Пројекат „Јадар“, постојали би одређени утицаји на предео. Најпре треба поменути успостављање Производно индустријског постројења са одлагалиштем рудног отпада, затим формирање Одлагалишта индустријског отпада где би се извршила и сеча дела листопадне шуме. Свесни да је важно тачно дефинисати утицај на пределе, компанија Рио Тинто је предвидела израду Студије о процени визуелног утицаја на предео (LVIA – Landvisualimpactassessment) која ће бити прва студија те врсте урађена у Србији за индустријски комплекс. Такође је предвиђена и Процена утицаја светлосног загађења на животну средину (ELIA – Environmentallightingimpactassessment), која би утврдила утицај осветљења индустријског комплекса на биодиверзитет, пре свега ноћне животиње и инсекте. Резултати обе ове студије би послужили за дефинисање мера заштите и мера ублажавања, како би се утицаји свели на минимум.

др Душан Мијовић, главни саветник за животну средину компаније „Рио Сава“