ЛОЗНИЦА (23. јануар 2025) – Професор са Машинског факултета Александар Јововић о пројекту „Јадар“ и критичним сировинама
„Ако закопамо целу причу о литијуму, бојим се да ћемо затворити причу за не само друге материјале већ и за друге индустрије“, оценио је проф. Јововић. Поручио је да је расправа о експлоатацији критичних сировина неопходна тема и рекао да инжењерска бранша добро ради свој посао бринући и о технологијама производње и о животној средини, те да уз праву симбиозу природних, инжењерских и економских струка Србија може много да напредује у тој области.
– Струка у литијуму и пројекту „Јадар“ види развојну шансу, али важно је и да се људима ван струке објасни да рудник неће донети катастрофу, већ шансу за напредак – рекао је професор са Машинског факултета Александар Јововић.
Нагласио је и да је чињеница да би отварањем рудника у долини Јадра поједини били више „погођени“, услед продаје земљишта, одласка са својих огњишта и немогућности да свој живот наставе на начин како су живели и радили до сада, али да је сигурно да ће то њима на све могуће начине бити компензовано.
– Логично је да локална заједница тешко прихвата велике индустрије, поготово заборављајући на неке индустрије које је имала у свом крају. Управо због тога идеја је била да се објављивањем Нацрта студије о процени утицаја на животну средину покуша да све чињенице ставимо на сто и да видимо шта је решење и да ли нешто може да се промени. Ако закопамо целу причу о литијуму, бојим се да ћемо затворити причу за не само друге материјале већ и за друге индустрије. Инвеститори ће побећи одавде схватајући да људи овде тиме не желе да се баве, а мислим да велики потенцијал постоји – истакао је Јововић.
Јавна расправа о пројекту, према његовим речима, изузетно је важна и, како је указао, она се никада и нигде није доводила у питање.
– Није свака јавна расправа, за сваки пројекат у Србији, била онаква какву би сваки еколошки покрет хтео, али то није разлог за одустајање. Наш циљ и идеја је да побољшамо институције система и то је једини начин, као и да тражимо од државе да пронађе најбоље стручњаке који ће утврђивати и анализирати сваки корак. Држава мора обезбедити начин да им грађани верују и то је једини пут – рекао је.
На питање да ли Србија има довољно ресурса за зелену транзицију Јововић је одговорио да неких материјала има, али да је важније питање има ли довољно воље за зелену транзицију?
– Ако не буде воље за зелену транзицију није проблем што нећемо у тој транзицији учествовати и што ће воз индустријске револуције проћи поред нас, већ је проблем што ћемо имати озбиљне трошкове јер своје производе нећемо тако лако моћи да продамо, неће нам доћи нови инвеститори, а онда више ни пољопривреда као таква неће имати смисла. Само од пољопривреде, нажалост, никада неће моћи да се живи добро – указао је Јововић.
Јововић је био учесник на трећој Међународној конференцији зелених и бизнис лидера „Look Up“, која је у Београду окупила домаће и стране експерте, стручну и пословну јавност из света и наше земље, како би указали на нове трендове, проблеме и потенцијална решења у области енергетике и заштите животне средине.
Тако је настављен процес разрешавања отворених питања која доноси енергетска транзиција, а која захтева велика финансијска средства и заједничке напоре у решавању актуелних еколошких изазова.
У оквиру четири главна панела мишљења су укрстили страни и домаћи стручњаци из области рударства, екологије и геологије, а Јововић је истакао и колико је важно расправљати о темама везаним за експлоатацију критичних сировина.
– Мислим да је било време да тема конференције буду и критичне сировине, не само због потенцијалног рудника литијума у Србији већ и због других материјала. Јасно је да су они који су против у свему томе видели само једну тему, али је прича много шира. Гомилу материјала већ производимо, имамо прилику за неке нове. Инжењерска бранша озбиљно ради свој посао и брине како о технологијама производње, тако и о животној средини. Уз праву симбиозу природних, инжењерских и економских струка Србија може много да напредује у овој области – поручио је Јововић.
Међународна конференција „Look Up 3 – Зелена транзиција и пета индустријска револуција“ окупила је еминенте професоре и представнике академске заједнице који су дискутовали и са присутнима поделили своје ставове, мишљења, као и резултате својих истраживања до којих су дошли о кључним темама у овој области.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић
