О пројекату „Јадар“ у јавности су кружиле многе неистине и невероватни подаци, чији је циљ био да се јавност застраши и да се пројекат прикаже као штетан по животну средину и становништво ван сваке реалне основе. У овом чланку износе се обједињено могући утицаји и предвиђене мере заштите животне средине, до којих се дошло након студиозног дводеценијског истраживања и рада на пројекату „Јадар“, на основу података и модела који су у свету препознати и прихваћени.
Други део
МОГУЋИ УТИЦАЈИ РУДАРСКИХ АКТИВНОСТИ ПРОЈЕКТА „ЈАДАР“ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Утицаји на природу
Иако је природа неодвојива од животне средине, која чини оквир живота, утицаји на природу се исказују преко утицаја на геодиверзитет, биодиверзитет и предеони диверзитет.
-Геодиверзитет
Објекти геонаслеђа представљају геодиверзитет посматраног подручја. У широј околини будућег подземног рудника „Јадар“ постоји неколико заштићених природних добара, али ван њихових граница нису регистровани објекти геонаслеђа, тако да се утицаји огледају кроз већ описане утицаје на геосредину и земљиште.
-Земљиште
Као природни ресурс, земљиште има посебан значај за локално становништво, али и при успостављању подземног рудника, односно изградњи постројења за прераду минерала јадарита пратећих објеката и одлагалишта. Према статистичким подацима из 2022. године, за подручје Доњег Јадра, расположиво земљиште по домаћинству просечно је износило 3 до 4 хектара, обрадиво земљиште се већином користило за производњу кукуруза (око 53%) и пшенице (око 22%), а наводњавало се око 200 хектара. Приликом успостављања подземног рудника „Јадар“ извесно је да би на ограниченој површини терена дошло до промене намене површина, па би се проценат пољопривредног земљиштa незнатно променио. Укупна површина која би била ангажована за потребе успостављања инфраструктурних објеката подземног рудника „Јадар“ износила би 390 хектара.
Услед активности на локацији пројекта, предвиђено је могуће додатно загађење земљишта, које је поред повећане концентрације појединих микроелемената као резултат састава стена у тлу, до сада претрпело и утицај хемизације у пољопривреди.
Треба поменути да би се услед рада рудника могло очекивати веома мало слегање терена у централном делу производно-индустријског комплекса, које би на крају производног периода могло да достигне око 20 центиметара. Ова појава неће имати никакав утицај на постојеће коришћење пољопривредног земљишта и начин привређивања мештана.
Сумарно се за већину предвиђених утицаја, на основу процене утицаја на животну средину, може очекивати низак, односно и ретко умерен утицај у границама прописаних вредности.
Мере заштите земљишта, баш као и геолошке средине (седимената и стена у тлу) су уско везане са мерама које се предвиђају за заштиту вода. Разлог томе је улога вода, које преносе и разносе загађења кроз земљиште и тло. Поред наведених мера за заштиту вода, предвиђа се и постављање складишта опасних материја што даље од водних појава, ињектирање и испуњавање испуцалих зона, максимална изолованост укопаних објеката, али и успостављање осматрачких тачака на планираном терену.
Такође је предвиђено да се на површинама које на основу мониторинга буду показале деградираност већу од природне, изведе екоремедијација и биоремедијација. Екоремедијација обухвата скуп физичких, хемијских и биолошких метода чијом применом се врши санирање деградираних простора. Биоремедијација представља процес који настаје када микроорганизми разлажу различите загађујуће материје у земљишту или подземним водама и на тај начин стварају чисту, природну средину.
-Биодиверзитет
Распрострањеност биљних и животињских врста условљена је заступљеним стаништима на посматраном подручју. На подручју пројекта „Јадар“ регистрован је 101 тип станишта, од којих је 31 тип приоритетно станиште (Кризманић и др. 2021).
Одређивање мера заштите биодиверзитета извршено је на основу два независна истраживања. Прво истраживање у периоду 2016–2020. година извела је међународна компанија за управљање ресурсима животне средине. Они су истраживали заједнице водених и копнених екосистема долине Јадра и идентификовали разноврсност врста. Затим је конзорцијум стручњака са факултета и института из Србије 2021. године истраживао типове станишта, потенцијалне утицаје и распрострањене кључних врста биљака и животиња.
С обзиром на специфичност биодиверзитета у Доњем Подрињу, мере које су предвиђене односе се пре свега на заштиту станишта. Неке од предвиђених мера су смањење утицаја транспорта и инфраструктуре, очување оптималног водног режима на подручју и друго. Да би се ово остваривало, предвиђен је низ мера за ублажавање утицаја пројекта. Поред тога, предвиђене су и мере компензације које представљају резултат активности на ублажавању преосталих штетних утицаја. За потребе уређења простора за успостављање одлагалишта индустријског отпада на Штавицама, било би уклоњено око 110 хектара шуме, а на месту које одреде надлежни стручњаци за заштиту природе било би посађено 300 хектара нових шумских засада. Тако би се створио нов одржив и квалитетан шумски екосистем у будућем периоду.
-Предео
На простору Доњег Јадра распрострањено је девет различитих локалних типова предела, чија структура у највећој мери зависи од рељефних карактеристика. Ови типови предела прелазе од алувијалне равни реке Јадар, са дугим визурама, до заталасаног рељефа спирања и јаружања, у којем се визуре смењују од веома затворених до отворених. Више од половине типова предела припада комплексу обрадивих површина и агрошумском комплексу.
Пејзажне карактеристике предметног подручја су условљене долинама река Јадар и Коренита. Терен је равничарски са малим висинским разликама унутар пројектне зоне.
Најупечатљивији утицај на пределе остварује се у визуелном смислу, с обзиром на то да се предвиђа успостављање производно-индустријске зоне на површини од 220 хектара, као и депоније индустријског отпада на површини од 170 хектара. На основу анализе визуелни утицај је подељен на зоне интензивног, умереног и слабог визуелног утицаја. Примера ради, ширина зоне интензивног визуелног утицаја износи око 1000 m око производно-индустријске зоне. Дуж речне долине Јадра и делом Корените је ниска осетљивост карактера предела, док је у побрђу, јужно и западно од производно-индустријске зоне умерена осетљивост.
Мере ублажавања будућег визуелног утицаја које су предвиђене исказују се у подизању зелених баријера, моделирању одлагалишта јаловинског материјала, и темперирању светлосних ефеката током сумрака и ноћи.
* * *
Сложеност потенцијалних активности које би се изводиле при покретању пројекта „Јадар“ и сагледавање њихових могућих утицаја на животну средину и поред велике студиозности није лако приказати. На основу обимне техничке документације и јасно одређених законских ограничења запажени су могући утицаји који би се јавили самом променом привређивања на подручју Јадар. С обзиром на то да се потенцијални век рада рудника „Јадар“ предвиђа на преко четрдесет година, одређени су кључни параметри за сваку област на основу којих би се осматрало стање земљишта, вода, ваздуха, буке, електромагнетског зрачења, биодиверзитета и предеоне разноврсности. На основу радне верзије процене утицаја будућих рударских активности на подручју Доњег Јадра, предвићен је низ мера које су у сажетом обиму приказане у чланку, и којима треба да се обезбеде граничне вредности параметара мониторинга у законом дозвољеним границама.
Изложени приступ ће омогућити да се постигне оптимум не само у коришћењу природног ресурса, минерала јадарита, и очувању животне средине, већ и развоју локалне заједнице која би кроз разне доступне моделе организовања била у могућности да активно учествује у раду комисија за надгледање стања и заштите животне средине.
др Душан Мијовић, главни саветник за животну средину
компаније „Rio Sava Exploration“ д. о. о.
Аутор чланка, др Душан Мијовић, геолог, највећи је део своје каријере провео у заштити природе и животне средине. Основни циљ његовог рада је да заједно са колегама пронађе оптимални приступ за очување и заштиту природе, животне средине и биодиверзитета и да дефинише услове и мере заштите за успостављање и извођење техничких решења и пројеката. Учествовао је као члан Заједничког тела за оцену Студије о процени утицаја на животну средину вишенаменског канала Дунав–Сава, затим као члан Радне групе за завршетак израде Националне стратегије одрживог коришћења природних ресурса и добара при Министарству животне средине и просторног планирања. Такође је учествовао у припреми Нацрта Закона о заштити природе и бројним подзаконским актима. На Факултету за примењену екологију Футура, изводио је наставу у оквиру научне области Наука о животној средини, односно групе геопредмета. Сада се налази на месту главног саветника за животну средину, компаније „Rio Sava Exploration“ д. о. о.
Комерцијални садржај
