ЛОЗНИЦА (31. октобар 2024) – Шта Србија може да очекује од пројекта „Јадар“?
Потенцијална сарадња Србије са водећим произвођачима аутомобила и батерија доноси много више од нових радних места и економског напретка – то је и гаранција да би литијум у долини Јадра могао да буде произведен према највишим еколошким стандардима, јер без тога извоз на европско тржиште не би био могућ. Долазак првог човека „Мерцедеса“ Ола Каленијуса у Србију, који је један од потписника Писма о намерама о развоју ланца вредности у нашој земљи, оцењен је као најбоља позивница стотинама других компанија да овде улажу.
Кључни састојак литијум-јонских батерија постаје све значајнија сировина како свет прелази на електрична возила. Да литијуму још дуго неће бити адекватне алтернативе потврђује и најновија инвестиција „Џенерал Моторса“ (General Motors). Амерички ауто-гигант је своје улагање у рудник литијума Thacker Pass у Невади, који развија канадска компанија „Litijum Amerikas“, подигао на готово милијарду долара, са 650 на 945 милиона долара, што представља највеће улагање једног америчког произвођача аутомобила у неки литијумски пројекат – пише „Телеграф Бизнис“.
Такође, и друга велика имена индустрије настоје да обезбеде стабилно снабдевање најлакшим металом с обзиром на то да се у наредним деценијама очекује велики раст потражње. „Бе-ем-ве“ (BMW) је инвестирао у подземни рудник Volfsberg у Аустрији, сличан овом који се планира у Србији, а „Мерцедес Бенц“ (Mercedes Benc) је на југу Немачке прошле недеље отворио прву европску фабрику за рециклажу батерија, потврђујући дугорочну оријентацију ка е-возилима.
Фабрику у Купенхајму су свечано отворили директор „Мерцедеса“ Ола Келенијус и немачки канцелар Олаф Шолц, који су летос били у Београду поводом потписивања Меморандума о стратешком партнерству Србије и Европске уније у области критичних сировина.
Извршни директор „Мерцедеса“ један је од потписника Писма о намерама о развоју ланца вредности е-мобилности у Србији и том приликом је у разговору са председником Александром Вучићем и другим високим званичницима разговарао о могућностима за сарадњу.
Долазак првог човека „Мерцедеса“ у Србију оцењен је као најбоља позивница стотинама других компанија да овде улажу.
Колико додатних инвестиција може да привуче литијум произведен у Србији уколико се око њега развије читав ланац вредности у области е-мобилности?
Према Студији процене економског утицаја пројекта „Јадар“, предвиђа се да би производња литијума у Србији могла привући милијарде инвестиција у повезане индустрије, попут произвођача катода и батерија за електрична возила, као и самих е-возила.
Предвиђа се да ће до 2030. године у индустрију е-мобилности, која обухвата и систем пуњача, рециклажу и руднике критичних минерала, на глобалном нивоу бити уложено 1.100 милијарди евра.
Србија захваљујући значајним ресурсима литијума има прилику да постане важан играч у овом сектору.
Према студији коју је за пројекат „Јадар“ израдила компанија „Ergo Strategy Group“, Србија би привлачењем само два одсто глобалних инвестиција у е-мобилност удвостручила стране директне инвестиције и убрзала економски раст.
Израчунато је да би на годишњем нивоу директна страна улагања могла достићи износ од 6,2 милијарде евра, чиме би се индиректно подржало отварање преко 20.000 нових радних места.
У питању су конзервативне процене, јер се могу чути и прогнозе да би утицај тог пројекта на бруто домаћи производ достигао између 10 и 12 милијарди евра на годишњем нивоу.
На локалном нивоу „Јадар“ би био један од највећих послодаваца у Лозници. У фази изградње креирао би 3.500 радних места, а када рудник и процесно постројење почну да раде у њима би током најмање четири деценије било ангажовано 1.300 запослених са сталним запослењем.
Процењена укупна економска корист од пројекта може се сумирати следећим бројкама: поред директног доприноса српском бруто домаћем производу (БДП) од 695 милиона евра (око један одсто БДП-а), рудник и процесно постројење би генерисали значајне додатне ефекте кроз ангажовање локалних добављача и повећану потрошњу запослених, како унутар пројекта, тако и у повезаним фирмама.
Када се урачунају сви ови фактори, укупни допринос економији Србије износиће око 1,9 милијарди евра, што је више од три одсто садашњег БДП-а. Такође, кроз развој ланца вредности у сектору електричних возила, Србија има шансу да повећа свој БДП за више од десет одсто, наводи се у Студији о економском утицају пројекта „Јадар“.
Потенцијална сарадња Србије са водећим произвођачима аутомобила и батерија доноси много више од нових радних места и економског напретка – то је и гаранција да би литијум у долини Јадра могао да буде произведен према највишим еколошким стандардима.
Без тога, извоз на европско тржиште не би био могућ, јер су европски Закон о критичним сировинама и Директива о батеријама кључни оквири који захтевају одрживу производњу литијума.
Од фебруара 2027. године свака батерија за индустријску и ЕВ употребу у ЕУ мораће да има „батеријски пасош“ с подацима о пореклу сировина и еколошкој одговорности.
Извор: Телеграф Бизнис
