Odluka Evropske komisije da projekat „Jadar“ proglasi strateškim u oblasti kritičnih sirovina predstavlja važan iskorak za Srbiju, ne samo u ekonomskom, već i u ekološkom smislu. Time je EU jasno poručila da jedno od najdetaljnije istraženih ležišta litijuma u Evropi ima potencijal da se razvija u skladu sa evropskim standardima zaštite životne sredine. Ti standardi podrazumevaju redovno, transparentno i višeslojno praćenje svakog aspekta uticaja rudarskih aktivnosti na prirodu i zdravlje ljudi.
U modernom rudarstvu, nadzor nad zagađenjem ne obavlja samo jedna institucija. U skladu sa evropskom praksom, sistem kontrole funkcioniše na više nivoa. Primarnu odgovornost imaju rudarske kompanije, koje su dužne da primenjuju najbolje dostupne tehnike (BAT – Best Available Techniques) kako bi umanjili uticaj na životnu sredinu. Njihova obaveza je da redovno mere emisije u zemljište, vodu i vazduh, i o tim podacima izveštavaju nadležne institucije. U većini slučajeva, ovakva merenja sprovode sertifikovane laboratorije, koje garantuju tačnost i nezavisnost podataka. Ujedno, proces izveštavanja mora biti dostupan javnosti jer građani, lokalne zajednice, mediji i civilni sektor imaju pravo da znaju sve ključne informacije o stanju životne sredine. To garantuje i Arhuska konvencija koju je Srbija usvojila 2009. godine.
Nadzor rudarskih aktivnosti je u nadležnosti država članica, ali se odvija u okviru opsežnog regulatornog okvira koji uspostavlja Evropska unija. Svaka država ima sopstvene institucije odgovorne za izdavanje dozvola, inspekciju i praćenje poštovanja ekoloških standarda. One sprovode redovne kontrole rudnika i postrojenja, uzimaju uzorke i analiziraju podatke o emisijama zagađujućih materija u vazduh, vodu i zemljište. Osim agencija za zaštitu životne sredine, značajnu ulogu imaju i rudarske inspekcije koje nadgledaju bezbednosne i ekološke aspekte rudnika.
Rudarske kompanije su u obavezi da izrade detaljan plan upravljanja otpadom – od smanjenja njegovog nastanka, preko tretmana i skladištenja, do rekultivacije deponija. Kompanije su dužne da redovno izveštavaju nadležne organe o ovim planovima. Čak i nakon zatvaranja rudnika, monitoring se nastavlja tokom određenog perioda kako bi se osiguralo da nema dugoročnih negativnih uticaja na životnu sredinu. Sve ove mere imaju za cilj da osiguraju da se rudarske aktivnosti u EU sprovode na odgovoran način, sa minimalnim uticajem na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Jedna od garancija da će se sirovine neophodne za baterije proizvoditi odgovorno je i baterijski pasoš – obavezni digitalni dokument koji će od februara 2027. pratiti svaku bateriju namenjenu evropskom tržištu. U tom pasošu biće precizno navedeno poreklo sirovina poput litijuma, način njihove eksploatacije, primenjene mere zaštite životne sredine, kao i uticaj na lokalnu zajednicu. To znači da litijum iz Srbije mora zadovoljiti najviše ekološke, društvene i upravljačke (ESG) standarde da bi se koristio u baterijama koje pokreću evropska e-vozila.
Savremeni rudarski projekti sve češće uključuju građane i lokalne zajednice u proces monitoringa – kroz takozvani participativni nadzor. To podrazumeva da predstavnici zajednice zajedno sa kompanijom prikupljaju i analiziraju podatke, čime se jača poverenje i odgovornost. Primer iz Portugala pokazuje kako ovakav model funkcioniše u praksi – na rudniku Neves-Korvo lokalno stanovništvo učestvuje u anketama, daje predloge i učestvuje u donošenju odluka koje direktno utiču na rad rudnika. Sličan model predviđen je i za projekat „Jadar“, u okviru kojeg bi bili angažovani nezavisni stručnjaci i koristila savremena oprema za praćenje kvaliteta vazduha, voda, biljnog i životinjskog sveta, kao i očuvanja kulturne baštine. Troškove bi snosila kompanija Rio Tinto.
Evropski zakon o kritičnim sirovinama (CRMA), na osnovu kojeg je projekat „Jadar“ dobio status strateškog projekta , jasno naglašava važnost održivosti, očuvanja prirode i odgovornog korišćenja resursa. Da bi neki projekat dobio ovu oznaku mora da ispuni stroge kriterijume, uključujući procenu uticaja na životnu sredinu, plan za očuvanje biodiverziteta i dugoročan monitoring tokom i nakon eksploatacije. Svaka faza mora biti vođena transparentno, a učešće lokalne zajednice je obavezno.
Status koji je projekat „Jadar“ dobio u tom smislu znači da Srbija – ukoliko projekat bude odobren u skladu sa zakonima Republike Srbije – može dobiti jedan od najmodernijih i najstrože kontrolisanih rudnika u ovom delu Evrope. Ipak, to ne znači da je projekat automatski odobren – već da je svrstan u grupu inicijativa od posebnog značaja za EU, koje podrazumevaju rigorozne provere u svakoj fazi razvoja.
„Svi projekti koji se nalaze na listi od strateške važnosti ostaju do daljeg predmet procene uticaja na životnu sredinu i zahtevaju javne konsultacije, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Ukoliko se uslovi promene tako da se više ne smatra da ispunjavaju zadate kriterijume, postoje mehanizmi kojima Evropska komisija može da povuče određeni projekat sa liste”, poručila je Eirini Zarkadula, portparolka Evropske komisije.
