ЛОЗНИЦА (27. март 2025) – Србија је једна од најбоље позиционираних земаља по питању руде литијума
Србија се, уз дефинисану неутралност и добре односе са свим великим актерима, сврстава као потенцијални лидер у новој, редефинисаној индустрији електричних возила која ће се базирати на литијуму. Престиж земље у међународном поретку би порастао, а геополитичко место у ланцу вредности индустрије електричних возила и иновативних зелених технологија показало би се као централно.
Руски филозоф и утицајни геополитичар Александар Дугин разговор између председника САД Доналда Трампа и председника Русије Владимира Путина оценио је као почетак поретка великих сила.
У том устројству, два председника договорили су да се на 30 дана обуставе напади Русије на енергетска постројења и инфраструктуру Украјине.
Није чудно зашто је енергија акцентована ако се зна да ће Америка имати примат у партнерским односима по питању украјинских критичних руда, пише „Курир Бизнис“.
Украјинске критичне руде, како се наводи у тексту, играће кључну улогу у енергетској транзицији, а планови Трампове администрације се конкретизују у најави екстракције литијума – кључног у економији будућности.
Нова енергетска геополитачка трка се захуктава. Литијум је руда око које се формира први прстен тог надметања. Све велике силе јачају сопствене ослонце у погледу ове руде, што је очигледно из договора Америке и Украјине.
Тиме је остварен помак у пројекту „Добра“ којим се предвиђа екстракција украјинског литијума од стране компаније TechMet.
Америчка влада у њој има власништво преко DFC-а. Као партнер најављен је лични пријатељ Доналда Трампа, милијардер Роналд Лодер, члан чувене породице оснивача и власника велике козметичке куће.
Ово је део шире игре у којој литијум има централно место. Реч је, наиме, о кључној сировини за батерије електричних возила и складиштење обновљиве енергије у глобалној транзицији ка зеленој економији.
Председник Трамп је убрзао америчко кретање, а Европска унија већ храбро корача ка ојачавању сопствених ланаца снабдевања и смањења ослањања на доминантне произвођаче.
У том контексту треба посматрати Трампово позиционирање у Украјини и литијум у пројекту „Добра“.
Да геополитика диктира темпо у индустрији јасно је и из изјаве Владимира Путина да Русија треба да убрза напредак у рударењу литијума. На том таласу, из Министарства за природне ресурсе и окружења пре неколико дана стигла је најава да се у 2030. години очекује производња 60.000 тона литијум-карбоната.
Промена мотора покретача геополитике мења и стазу на којој се вози, а у фокус улазе земље које су богате критичним рудама.
Међу њима, Србија је једна од најбоље позиционираних по питању литијума, што се годинама развија на експертском нивоу кроз пројекат „Јадар“.
Уз дефинисану неутралност и добре односе са свим великим актерима, земљу то сврстава као потенцијалног лидера у новој, редефинисаној индустрији електричних возила која ће се базирати на литијуму.
Наставак рада на овом пројекту значи да Србија може потврдити доминантност у плановима великих сила и новој одрживој економији.
Престиж земље у међународном поретку би порастао, а геополитичко место у ланцу вредности индустрије електричних возила и иновативних зелених технологија, показало би се као централно.
Србија је у односу на конкуренте далеко напреднија у пољу литијума, па се то треба искористити како би земља бенефитовала у новом зеленом енергетском кругу.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић
