ЛОЗНИЦА (4. септембар 2025) – Пројекат ,,Јадар“
Милан Жикић из компаније „Рио Тинто“ за Лознички недељник о стратешком пројекту, екологији и добитима за локалну заједницу
Србија има значајне резерве литијума, а има и једно од најбоље истражених лежишта ”белог злата” у Европи – ”Јадар”. Одлуком Европске комисије овај пројекат је проглашен за стратешки за снабдевање литијумом, који је једна од најважнијих сировина за зелену и дигиталну транзицију. Грађани и даље имају бројне недоумице шта овај статус значи. Да ли доноси веће гаранције за заштиту природе? Хоће ли убрзати отварање рудника? Да ли ће пројекат Јадар заиста донети корист локалној заједници и држави? На ова питања одговара Милан Жикић, представник компаније „Рио Тинто“.
Господине Жикићу, многи сматрају да европски статус доноси додатне гаранције у погледу заштите животне средине и транспарентности? Да ли је то тако?
Да, то је потпуно тачно.Европска комисија има веома строге стандарде за избор стратешких пројеката. И не прави изузетке ни компромисе – иста правила важе за све – и за пројекте у ЕУ и изван ЕУ.
Статус стратешког пројекта добијају само они који испуњавају услове, а оцењују их независни експерти.
Осим критеријума техничке изводљивости и капацитета да допринесе стабилном снабдевању сировинама попут литијума, сваки пројекат мора да поштује строге стандарде заштите животне средине, одговорност према заједници, транспарентности и одрживости.
Исти критеријуми су примењени и на пројекте унутар Европске уније.
За земље ван ЕУ постоји и додатни услов – да донесе економску корист и земљи домаћину и ЕУ. Дакле, Брисел је овом одлуком потврдио оно што су бројне независне студије потврдиле – пројекат Јадар је огромна развојна прилика за Србију и може да се реализује безбедно по животну средину и људе.
У светлу Вашег питања, важно је нагласити да и пословна успешност Пројекта „Јадар“ директно зависи од примене највиших стандарда заштите животне средине. На основу регулативе ЕУ, од 1. фебруара 2027. године, свака индустријска батерија и батерија за електрично возило у продаји у ЕУ мораће да поседује „пасош батерије“, односно дигитални сертификат који би омогућио купцима да провере порекло материјала коришћених у процесу производње батерије. Међу тим информацијама, такође морају да се нађу подаци који би показали да ли је сировина коришћена у изради батерије добијена на одговоран начин. Потенцијални купци и Европска унија неће моћи да купују сировине које би биле добијене уз штетни утицај на природу. Зато је снабдевање ауто индустрије литијумом подвргнуто најстрожим екстерним проверaма које обухватају детаљну анализу мера које произвођач примењује како би спречио штетне утицаје на околину. Изузетно строга регулатива ЕУ свакако има кључну улогу у заштити животне средине у складу са највишим стандардима која би важила и за Пројекат „Јадар“, јер у супротном српски литијум и производи направљени од њега не би могли да буду пласирани на европском тржишту.
На крају, желим да нагласим да је и пре добијања статуса стратешког пројекта од стране Европске комисије према веома ригорозним критеријумима, Пројекат „Јадар“ развијан у складу са највишим стандардима заштите животне средине, што су потврдила свеобухватна научна истраживања. Одлука Европске комисије је потврда тога и као што сте рекли у питању, нека врста додатне гаранције да ће Пројекат бити реализован у складу са европским стандардима у свим сегментима заштите животне средине.
Људи који живе близу планираног рудника највише се брину како ће рударство утицати на земљиште, воде, ваздух. Можете ли им објаснити – да ли ће моћи да се баве пољопривредом и живе као до сада?
Разумемо недоумице и страхове грађана. Имамо прилику да чујемо шта их брине из прве руке, на стотинама састанака које организујемо у Лозници. Нажалост већина страхова грађана је последица дугогодишње кампање дезинформација које противници пласирају о пројекту без икаквих основа и чињеница.
Рудник је планиран као подземни, на дубини од 370 до 650 метара.
То значи да ће утицај на површини бити минималан. Становништво би нормално живело и радило као и до сада. Људи ће моћи да се баве пољопривредом и свим другим уобичајеним активностима. Рећи ћу вам само да је предвиђено да се кантина у саставу пројекта снабдева локалним пољопривредним производима. Нема сумпорних киша ни токсичних вода којима многи застрашују народ.
То не говоримо напамет. Постоје опсежне студије које су то потврдиле – најобимније анализе које су икада рађене у Србији за један рударски или индустријски пројекат. Предвиђене су савремене технологије заштите вода, ваздуха и земљишта како би сви параметри били у оквиру законом регулисаних норми које прописују закони Републике Србије и Европске уније.
У јавности и одређеним медијима могу се чути бројне невероватне изјаве, чак и од стране појединих представника академске заједнице о Пројекту ”Јадар” које немају никакво упориште у научним истраживањима. Једна од таквих је на пример изјава да би Пројекат изазвао слегање терена до чак 1,5 метара дубине и то на површини већој од 850 хектара. Истина и то она која је заиста базирана на науци и научним истраживањима је потпуно другачија. Слегање терена било би до 20 цм током читавог животног века рудника, што је постигнуто оптимизацијом откопних метода и процеса запуњавања рудника пастом за засип, чиме се уједно и драстично смањује количина отпада која би се одлагала на депонији на одржив начин. Притом, како је јасно наведено у студијама, зоне максималног слегања терена до 20 цм током више од 40 година обухвата само површине директно изнад лежишта. Тачније, то се односи само на централну рударску зону површине од око 7 хектара. Максимална дубина слегања до 20 цм се експоненцијално смањује како се повећава удаљеност од самог лежишта. Резултати моделовања показују да се тек након неколико деценија рударских активности очекује да се слегање тла изнад периферне зоне рудника на површини од 780 хектара постепено приближи вредности од само 10 милиметара уместо 1,5 метара како се то може чути у јавности. Овако мало слегање терена настало у дужем временском периоду неће утицати на пољопривредне активности, чак ни у непосредној околини комплекса.
Научне чињенице, као и одлука ЕУ јасно говоре – пројекат може безбедно да се реализује.
Често се у делу јавности може чути да су рударство, а посебно рудници литијума неспојиви са пољопривредом, што је такође потпуно нетачно. Пројекат Барозо у Португалији, на пример, који је Европска комисија уврстила на листу 47 стратешких пројеката за обезбеђење критичних сировина на тлу Европске уније је подручје са богатом пољопривредном традицијом и статусом Глобално значајног пољопривредног наслеђа (GIAHS). Овај пројекат се развија у области са традиционалним пољопривредним и пчеларским активностима, док је део пројекта лоциран у подручју под заштитом Natura 2000. Поменути пројекат чак укључује руднике отвореног копа који имају далеко већи утицај на животну средину од подземног рудника какав би био у Јадру. Такође, рудник литијума Greenbushes у Аустралији успешно послује у густо пошумљеном окружењу уз пољопривредне активности, укључујући виноградарство. Постоје и десетине других литијумских пројеката, укључујући постројења за прераду литијума, која су планирана у Немачкој, Француској, али и у Финској, у урбаним подручјима или у близини заштићених зона у којима се локално становништво, између осталог бави и пољопривредом.
Посебно бих желео да истакнем да је у циљу осигуравања транспарентности пословања предвиђено, као додатни механизам контроле, и учешће локалне заједнице у независном праћењу свих утицаја Пројекта ”Јадар”, што је за локалну заједницу веома важно. У том смислу, члановима заједнице биће обезбеђена сва неопходна опрема и обука за независно праћење свих еколошких утицаја и емисија (нпр. ваздух, вода, тло, бука, прашина, биодиверзитет) како би могли да упореде стварне резултате са онима на које се компанија обавезала. На тај начин уједно би се јасно утврдило и да ли се све планиране мере ублажавања доследно примењују.
Овакав приступ подражава модел независног надзора од стране локалних заједница који Рио Тинто примењује у осталим операцијама, укључујући и литијумски пројекат Ринкон у Аргентини. Резултати таквог надзора били би достављани независном надзорном одбору састављеном од локалних и међународних стручњака како би сви еколошки утицаји били у складу са стандардима које прописују закони Републике Србије и Европске уније у свим фазама развоја пројекта од изградње и оперативне фазе Пројекта, до фазе затварања и мониторинга након затварaња у периоду од минимално 30 година, а по потреби и дуже, како је прописано законом.
Дакле, локална заједница би била у прилици да потпуно независно контролише на који начин се Пројекат реализује, као што би то чиниле надлежне институције Републике Србије, Европска унија са својим механизмима и поврх свега долази и захтев купаца да производ мора да има тај еколошки сертификат, односно батеријски пасош.
Слушали смо из различитих извора, укључујући и неке експерте и политичаре да ЕУ планира да од Србије направи своју колонију. Оно што видимо је да се ЕУ првенствено ослања на своје изворе сировина у земљама чланицама, али гради и партнерства са земљама изван ЕУ као што су Канада, Велика Британија, Норвешка. Како то коментаришете?
Та теорија о неоколонијализму – једноставно не стоји. ЕУ има исте споразуме са Канадом, Британијом, Норвешком… Да ли су то колоније? Наравно да нису.
Већина стратешких рударских пројеката је у самој ЕУ, укупно 47. Највише је литијумских чак 22 пројекта, а седам су рудници литијума слични Јадру.
Неки су и рудници отвореног копа – са много већим утицајем на животну средину, али ће и они бити реализовани на начин да буду у складу са највишим стандардима заштите животне средине, јер, као што смо сви свесни, ЕУ око тога не прави никакве компромисе.
Не треба заборавити да то нису једини рудници стратешких сировина у ЕУ, ови који су проглашени за стратешке. Немци и даље развијају рудник литијума Цинвалд иако није добио статус стратешког пројекта. Исто важи и за Волфсберг у Аустрији. Можда ће ови пројекти бити на некој следећој листи стратешких, ЕУ је већ најавила нови конкурс и то зависи пре свега од компанија које реализују те пројекте да ли ће аплицирати за добијање тог статуса. Аустријске власти су препознале значај свог литијумског пројекта у зони Алпа и снажно га подржавају настојећи да максимално олакшају његову реализацију у што краћем року.
Дакле, ЕУ и земље чланице ЕУ немају дилему да рударење литијума и осталих критичних сировина може бити одговорно према природи.
Да није сигурна да се Јадар може развијати одговорно – Европска унија га не би уврстила у своје стратешке пројекте, баш као и пројекте у Канади, Великој Британији, Норвешкој, Гренланду и другим земљама.
Обични грађани често питају – шта ми имамо од тог рудника? Да ли ће бити више посла, бољих плата, школа, болница?
То је потпуно легитимно питање и оно на које имамо врло конкретан одговор. Пројекат Јадар представља вероватно највећу страну директну инвестицију у историји Србије, вредну више од 2,55 милијарди евра.
Србија би од реализације пројекта „Јадар“ само на име пореза и рудне ренте, приходовала преко 180 милиона евра годишње, према подацима из 2021. године. Индиректни очекивани приходи процењени су на 680 милиона евра на годишњем нивоу. Локална самоуправа у Лозници, захваљујући приходима од пореза, може рачунати на додатних 25 милиона евра годишње – што је чак 70% више него тренутни буџет града. То директно значи више новца за инфраструктуру, школе, здравствене установе, вртиће, културне и спортске садржаје.
Само током фазе изградње биће отворено око 3.500 радних места, док ће у оперативној фази бити запослено 1.300 људи на сталним пословима, уз просечне зараде које су значајно изнад републичког просека.
Осим тога, отварају се бројне прилике за развој локалних предузећа и добављача, јер овакав пројекат не функционише изоловано – он покреће читав локални и регионални економски систем.
Да ли ће статус стратешког пројекта отворити врата додатним инвестицијама и технолошком развоју у Србији?
Апсолутно. Стратешки статус отвара врата ка европским инвеститорима, тржиштима и институцијама. Србија може привући нове фабрике – за прераду литијума, катоде, батерије, па чак и електричне аутомобиле.
Индустрија е-мобилности расте невероватном брзином. До 2030. улагања ће премашити хиљаду милијарди евра. Ако Србија привуче само 2% тих улагања – то би удвостручило стране инвестиције код нас.
Ни то не говоримо напамет. То су закључци независне студије процене економског утицаја који је урадила реномирана компанија Ergo Strategy Group.
Она показује и то да би цео ланац вредности око литијума потенцијално отворио преко 20.000 нових радних места у Србији и поново је реч о високо плаћеним радним местима. Не треба заборавити ни позитиван ефекат трансфера најсавременијих технологија на економски раст, развијање читавих генерација нових стручњака, бројне прилике да млади професионалци остану у Србији уместо да своје каријере граде у неким другим земљама. Пројекат „Јадар“ и са њим повезане инвестиције има потенцијал да заустави процес депопулације долине Јадра који је по званичним подацима присутан деценијама. Индустрија е-мобилности је ван сваке сумње једна од најперспективнијих индустрија 21. века и веома је важно да Србија са својим потенцијалима заузме место које јој припада у њој, што ће јој омогућити да оствари свој пуни потенцијал не само економски, већ и геополитички уз очување свих других потенцијала у пољопривреди и туризму и другим традиционалним гранама.
Л. Н.
