Austrougarski prestolonaslednik prisustvovao je vojnim manevrima koji su organizovani u istočnoj Bosni, na granici prema Srbiji, a prisustvo Franca Ferdinanda iskoristili su članovi revolucionarne organizacije „Mlada Bosna“ i 28. juna 1914. godine, na Vidovdan, u Sarajevu izvršili atentat, što je u stvari bio fitilj na buretu baruta koji će zapaliti celu Evropu.
Sama akcija članova organizacije „Mlada Bosna“ nije tekla po planu, pa prvi pokušaj Nedeljka Čabrinovića da bombom likvidira austrougarskog prestolonaslednika nije uspeo. Tek iz sledećeg pokušaja to polazi za rukom drugom atentatoru, Gavrilu Principu, koji je revolverskim hicima usmrtio Franca Ferdinanda i njegovu suprugu vojvotkinju Sofiju Hoenberg. Sam prestolonaslednik nije bio takva ličnost zbog koje bi se otpočeo rat, ali je ovo bio dobar izgovor da se Austrougarska napokon razračuna sa Srbijom.
Austrougarska je iskoristila akciju mladobosanaca i za ubistvo prestolonaslednika Franca Ferdinanda optužila Srbiju kao saučesnika u atentatu uputivši joj ultimatum 23. jula 1914. godine.
Predajući ultimatum, austrougarski poslanik baron Gizl je saopštio da srpska vlada ima 48 časova da prihvati ili odbije uslove Beča.
Ceo tekst je dostupan u štampanom izdanju „Lozničkog nedeljnika“.
