ЛОЗНИЦА (2. јануар 2025) – Професор са Рударско-геолошког факултета Александар Цвијетић говорио је о пројекту „Јадар“
„Имамо довољно знања и простора да пројекат „Јадар“ спроведемо и контролишемо и требало би да будемо паметни и дозволимо компанији „Рио Тинто“ да кроз тај пројекат представи своје принципе зелене транзиције“, поручио је проф. Рударско-геолошког факултета Александар Цвијетић. Поручио је и да људи морају разговарати, постављати питања, водити дијалог, али сами креирати властита мишљења, јер се из опречних ставова увек може научити нешто ново и корисно.
Професор Рударско-геолошког факултета Александар Цвијетић, који је радио на изради Нацрта студије о процени утицаја на животну средину пројекта „Јадар“, рекао је да се за реализацију тог пројекта мора пронаћи равнотежа између људских потреба и очувања природних ресурса, те да је рударство „било, биће и остаће“, али да се мора учинити одговорним и одрживим.
− Србија има знање, могућности и примере добре праксе, још више их има широм света, али остаје да се види да ли смо спремни за промене потребне за зелену транзицију − истакао је Цвијетић.
Он је био учесник и панелиста на овогодишњој трећој Међународној конференцији „Look Up – Зелена транзиција и пета индустријска револуција“, коју је оценио одлично организованом.
− На једном месту најзад су се нашли људи из струке. Знамо да је пројекат „Јадар“ изазвао толико проблема у нашој заједници, што је поделило народ, а то никако није смело да се деси. Коначно смо имали прилику да у мирном тону изнесемо своје ставове и мишљења, без потребе да се некоме правдамо. Добро је што смо чули и страна искуства и стране експерте о томе како они управљају проблемима што нам може бити од велике помоћи у блиској будућности − поручио је.
Нагласио је да је први корак у сваком пројекту комуникација са заједницом и да се само разговором може доћи до правог одговора.
− Не очекујем да сви људи једнако мисле, напротив, из опречних мишљења човек може нешто ново да чује и научи, тако да морамо бити отворени за туђа мишљења и ставове. Са разговором и разменом мишљења се мора наставити, изгубљено је доста времена − рекао је Цвијетић и подсетио да се 2004. године о пројекту „Јадар“ лепо причало, али да је у једном тренутку читава прича добила другачију димензију и да је тај пројекат постао тема за скупљање политичких поена.
− Пројекат је исти као и 2004. године, не видим шта се променило од тада. Као декан Рударско-геолошког факултета имам потребу да говорим о томе, да тај пројекат представим и приближим људима, да их на тај начин умирим и да покушамо сви заједно да пројекат вратимо у нормалне токове, да помиримо људе, разговарамо и почнемо да слушамо једни друге. Ипак, ако причамо, а други априори не желе да чују ништа осим онога што они хоће, ту нема решења − указао је.
Нагласио је да је Нацрт студије о процени утицаја на животну средину пројекта „Јадар“ урађен изузетно добро, на изузетно високом нивоу, те да је израда те студије законски процес.
− Компанија „Рио Тинто“ је и сама давала смернице одређеним независним експертима ради унутрашње контроле и провере и ти људи нису имали никакву примедбу, осим ситних корекција. Студија је представљена на 1.600 страна и није реално очекивати да је људи прочитају целу, али мој савет је да свако узме и погледа део који га занима, било да је реч о ваздуху, води, земљишту, друштвеној заједници(…) − навео је и додао да студија предвиђа примену савремене технологије и најбољу расположиву праксу.
− Сматрам да имамо довољно знања и простора да то спроведемо и контролишемо, а Студија о процени утицаја може бити документ који ће поставити стандарде за све остале у тој области – оценио је.
Да није било политизације пројекта, према Цвијетићевом мишљењу, цео процес могао је бити завршен доста раније. Ипак, још доста је тога што се мора урадити до почетка пројекта, а јавне дебате требало би да буду неизоставан део тог процеса.
Истакао је да уколико будемо имали памети треба да дозволимо компанији „Рио Тинто“ да представи своје принципе зелене транзиције кроз пројекат „Јадар“.
Лозничанима је поручио да не верују никоме, већ да сами креирају своје мишљење прегледом Студије и њених делова који их директно занимају, да постављају питања и активно учествују у јавним презентацијама.
− Људи морају размишљати својим главама − закључио је Цвијетић.
Као и претходних година Међународна конференција „Look Up“ и ове године у Београду окупила је на стотине људи, домаће и стране памети, еминентне професоре, представнике академске заједнице Србије, који су присутнима изнели своје ставове, мишљења и резултате својих истраживања на кључне теме из области зелене транзиције и пете индустријске револуције.
Аутор: Даница Павловић Ђуровић
