Eksploatacija litijuma u Srbiji, koji bi mogao da zadovolji čak 10 odsto globalne potražnje, mogla bi da počne već 2023. godine. Ekspanzija u automobilskoj industriji razvojem i prodajom automobila na električni pogon, kojem je litijum glavna komponenta za punjenje baterije, u uzlaznoj je putanji i donela je veliku šansu za Srbiju. Dobra vest je da imamo zalihe tog materijala budućnosti, a iako nema preciznih računica pretpostavke su da se korist meri stotinama miliona evra.
U Jadru kraj Loznice nalazi se jedno od najvećih svetskih nalazišta metala čija je era tek počela i koji može da nam donese pravo bogatstvo, pošto je Srbija u svetskom vrhu po rezervama.
Istraživanjem litijuma u našoj zemlji bavi se kompanija „Rio Tinto“, čiji su stručnjaci pre 14 godina otkrili nalazište Jadar. Reč je o ležištu jadarita – novog litijum-natrijum-borosilikat minerala, jedinstvenom mineralu koji se nalazi samo kod nas, kod Loznice. Zbog visoke koncentracije litijuma i bora, Jadar je proglašen za jedno od najvećih ležišta litijuma na svetu.
Stručnjaci ukazuju na to da i Česi i Nemci planiraju da naprave fabrike za proizvodnju baterija za elektroautomobile, kamere, medicinske uređaje… A Česi su već napravili računice: eksploatacija litijuma, koja će kod njih početi 2021, trajaće 21 godinu, a država će samo od poreza zarađivati oko 1,3 milijarde evra godišnje. U planu su i gradnja fabrika za proizvodnju baterija, obučavanje stručnjaka i kvalifikovane radne snage…
U Srbiji zasad nema preciznih računica, jer je projekat u fazi prethodne procene ekonomske opravdanosti proizvodnje, ali su očekivanja da se mere na stotine miliona evra.
Međutim, da li će to ići onim tempom koji se očekuje? Nedavno u razgovoru za „Blic“, naš poznatni naučnik prof. dr Dejan Ilić koji radi u „Varti“, ukazao je da paralelno na radu na motoru sa unutrašnjem sagorevanjem koji manje troši i benzin i dizel, uveliko se radilo i na razvoju baterija za automobile na električni pogon. Međutim, razvoj baterije ne postiže tako brzo pozitivne rezultate u praksi, jer, kako je objasnio, „ne može da se nauka natera da nešto razvija“.
– Razvoj baterije nije kao razvoj čipa, pa da imaš inovacije svakih mesec dana – kaže prof. dr Dejan Ilić.
Svetske igre oko litijuma, bakra i aluminijuma
Prema navodima „Blumberga“, „Rio Tinto Grupa“ odustala je od kupovine udela u kompaniji SQM, jednom od najvećih proizvođača litijuma na svetu i traga za drugim načinima kapitalizacije buma automobila na električni pogon, tvrde upoznati izvori.
Nakon što je analizirala podatke, rudarska kompanija odustala je od kupovine „Nutrijenovog“ (Nutrien) udela od 32 odsto u kompaniji SQM sa sedištem u Santjagu, a, kako se saznaje, drugi strateški ponuđači i dalje su zainteresovani. Udeo kompanije Nutrijen u SQM vredi oko pet milijardi američkih dolara.
„Rio“ ima „dobre izglede da izvuče korist iz povećane prodaje električnih vozila s našom ponudom bakra i alimunijuma“, iako nastavlja da razmatra i druge mogućnosti, rekao je glavni izvršni direktor Žan-Sebastijen Žak investitorima na forumu u Sidneju prošlog meseca. Kompanija prati razvoj projekta za eksploataciju litijuma u Srbiji, koji bi mogao da zadovolji 10 odsto globalne potražnje i započne porizvodnju već 2023. godine, navodi „Blumberg“.
„Riov“ ogranak za zajedničko ulaganje, na čijem se čelu nalazi Endru Latam, koji je ranije ugovorio osnivanje englesko-švajcarske kompanije „Xstrata Plc“, takođe razmatra ulaganja i partnerstva u kompanije izvan portfolija kompanije „Rio“.
Glavni izvršni direktor „Nutrijena“ Johen Tilk rekao je analitičarima u oktobru da je kompanija primetila „značajno interesovanje“ za njen udeo u SQM, zbog očekivanog buma električnih vozila.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za „Blic“ da zvuči impozantno da bi ekspoatacijom litijuma u Srbiji moglo da se zadovolji čak 10 odsto globalne potražnje, ali da je to sve mogućnost, jer niko ne može sa sigurnošću da predvidi razvoj modernih tehnologija i tražnju za njima.
– Imao sam priliku da pričam sa predstavnikom „Ria Tinta“ koji namerava da otvori rudnik, ali i oni imaju dilemu i rezervu u kom pravcu će ići proizvodnja litijumskih baterija. Osim rezervi litijuma, postoje još neki metali koje su otkrili i koji bi mogli da se eksploatišu. Ali, iako rude postoje, ne postoji tražnja za njima, jer nema vizije kako bi oni mogli da budu iskorišćeni – ističe prof. dr Savić.
Nije lako pronaći stare nove tehnologije
Naš sagovornik ukazuje na primere iz prošlosti da nije jednostavno pronaći nove tehnologije i da se maksimalno teži da se postojeće prvo dovoljno iskomercijalizuju.
– Stara tehnologija se napušta tek kada nova garantuje prednost u odnosu na konkurente koji ostaju da proizvode po prethodnim. Za sve nove tehnologije važna je kritična masa i novca i stručnjaka, a u ovom slučaju odrediće tražnja na tržištu – zaključuje prod dr Ljubodrag Savić.
